VATRENI CRV PRETI JADRANU: Lovi ježeve i morske zvezde, a njegov ubod nećete zaboraviti

VATRENI CRV PRETI JADRANU: Lovi ježeve i morske zvezde, a njegov ubod nećete zaboraviti

Pored problema pomora školjki, plastike, nekontrolisanog nasipavanja, istočna obala Jadranskog mora ima problem i sa vatrenim crvom.

Vatreni crv preti hrvatskom primorju, upozorava Đani Iglić (52), profesionalni ronilac iz Bibinja, koji je decenijama učestvovao u gotovo svim važnijim istraživačkim kampanjama arheoloških lokaliteta na istočnoj obali Jadrana.

Posle svih nedaća koje su zadesile Jadran, od pomora školjki (Arca noae), i periski (Pina nobilis), nekontrolisanog nasipavanja mora i ispuštanja fekalija, a plastiku da i ne spominjemo, u poslednje vreme se strahovito proširila populacija vatrenog crva (lat. Hermodice carunculata). Uvek ih je bilo u umerenom broju, te su bili vrlo atraktivni modeli za fotografisanje, ali sada su se tako namnožili da jedu sve živo. Ježevi, zvezde, neretko u čoporu – napisao je Iglić.

Iskusni ronilac objasnio je da je pre godinu dana primetio da se broj vatrenog crva drastično povećao.

– Pojavu sam primetio pre godinu dana. Vatrenog crva ima više nego ikada pre. Pre sam ga viđao samo na jednoj biljci, Sada ih ima na sve strane i tamane sve pred sobom – upozorava Iglić.


Njegove bodlje su jako bolne

Vatreni crv može da naraste i do 40 centimetara dužine, živi na morskom dnu i žarke je crvene boje, po kojoj je i dobio ime. Zbog toga je privlačan mnogim roniocima i podvodnim fotografima, ali ako pokušate da ga uhvatite, mogli bi loše da se provedete.

– Njegovo telo prekriveno je sa hiljadu belih bodlji. Kad pokušate da mu priđete, kad oseti opasnost, on ih raširi i pri svakom dodiru ih zabada kao kaktus. U jednom trenutku na ruci vam može ostati stotinjak i više njegovih bodlji koje su jako neugodne. Bolne su, a opet tako male da možete jedino da ih odstranite hiriruškim putem – naglašava Đani Iglić.


Lovi kao predator

Druga karakteristika vatrenog crva je način na koji se hrani. Jede isključivo žive organizme, uglavnom ježeve i zvezde, na tipičan predatorski način. Naime, u glavi ima dva velika zuba kojima zgrabi plen i okretanjem oko svoje ose ga trese, kao što to rade morski psi.

Iglić naglašava da je vatreni crv oduvek bio deo faune jadranskog primorja, ali se ne seća da ga je ikad pre bilo ovoliko.


Niko ne zna tačno kako je došlo do uvećanja populacije crva

– Zašto se to dogodilo, niko ne zna. Možemo da nagađamo da je to posledica porasta temperature mora, nestanak nekih njegovih prirodnih neprijatelja, ili neka druga okolnost, ali činjenica je da ga ima baš puno. Očigledno se dogodio neki poremećaj u ekološkom sistemu ili biološkom lancu. Ja sam ga viđao od Biševa i Kornata do Telašćice i Kvarnera. Pre je bio gotovo isključivo na dubini od 15-ak metara, a sada ga nalazim u plićem moru, na dubini od oko pet metara – ističe Iglić i objašnjava zašto je najezda vatrenog crva potencijalna pretnja za podmorsku zajednicu.

– Opšte je poznato da gotovo 80 do 90 odsto izlova bele ribe otpadne na oradu (komarču). Orada se hrani ježevima i ako je izlovite, populacija ježeva naglo raste. Oni se hrane algama, što znači da će opustošiti podmorsku floru kojom se, opet, dominantno hrani salpa…

Želim da naglasim da je porast populacije neke vrste, kao sada vatrenog crva, možda normalna u nekom biološkom ciklusu mora, a možda je ovo posledica ljudskog uticaja na te cikluse. Pravi odgovor niko nema – kaže Iglić.

Izvor: Slobodna Dalmacija
  •   
  •   

Komentar

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *