UNIŠTAVANJE REKA SE NASTAVLJA: Izgrađeno je 85 MHE, a u planu je čak 850

UNIŠTAVANJE REKA SE NASTAVLJA: Izgrađeno je 85 MHE, a u planu je čak 850

“Ako bi Srbija, ne daj Bože, napravila svih 850 malih hidroelektrana derivacionog tipa, predviđenih katastrom ovih objekata, to bi značilo maksimalno na godišnjem nivou sveg 2 odsto ukupnih potreba električne energije, a upropastili bi većinu ekosistema ovih malih brdsko-planinskih vodotokova”.

Ovo za “Blic” tvrdi prof. dr Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta i dobar poznavalac ove oblasti koji već dugo ukazuje na štetne posledice izgradnje MHE.

Naime, katastrom malih hidroelektrana, koji je izrađen još sredinom osamdesetih godina prošlog veka, predviđene su lokacije za izgradnju oko 850 malih hidroelektrana u Srbiji.

Međutim, po oceni profesora Ristića, na svega nekoliko desetina lokacija postoje uslovi za izgradnju derivacionih MHE, pod uslovom da se sa tim složi I lokalno stanovništvo, dok bi ih na ostalim lokacijama trebalo zabraniti, izričit je on.

Posle protesta meštana Rakite kod Babušnice i Toplog Dola na Staroj planini, najavljena je izmena Zakona o zaštiti prirode, kojim bi se zabranila izgradnja MHE u zaštićenim područjima, ali još nema informacija kada bi se taj akt mogao naći u skupštinskoj proceduri.


Brnabić: “Besmisleno potupno zabraniti MHE”

Priču o zabrani MHE, dodatno je “podgrejala” nedavna izjava premijerke Ane Brnabić da je “besmisleno potpuno zabraniti male hidoelektrane” i ocenila da je to “tema koja je politizovana, a nema nikakve veze sa politikom”.

Ovaj stav, s o bizrom na to da dolazi sa vrha vlasti, po svemu sudeći navodi da će se izgradnja ovakvih objekata, omraženih kod ljubitelja prirode i meštana gde bi trebalo da se grade, nastaviti.

Premijerka je imače ovu izjavu dala odgovarajući na pitanje narodnog poslanika dokle se stiglo sa izmenama Zakona o zaštiti prirode i da li će one zaista sadržati zabranu izgradnje mini hidroelektrana, ili samo zabranu u zaštićenim područjima.

O tome šta se dešava sa ovim zakonom, koja rešenja su tačno predviđana, kao i to kada će biti primenjena, i dalje se ništa tačno ne zna, a svi naši napori da do informacija dođemo u resornom ministarstvu, bili su bezuspešni.


WWF: Ovakva izjava je nedopustiva

Na ovu premijerkinu izjavu, već sutradan se oglasilo Svetski fond za zaštitu prirode (WWF), jedna od najvećih, širom sveta priznatih, nezavisnih organizacija, koja se bavi zaštitom prirode i ima skoro pet miliona pristalica i aktivnu globalnu mrežu u više od 100 zemalja.

Oni su tada saopštili da je izjava predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić da je zabrana izgradnje malih hidroelektrana “potpuno besmislena”, rezultat neinformisanosti i u potpunosti pogrešna.

“Nedopustivo je da premijerka Srbije daje ovakve paušalne izjave, bez uzimanja u obzir svih činjenica. Suprotno njenoj izjavi, u Srbiji se putem malih hidroelektrana u proseku proizvede svega 0,76 odsto ukupno proizvedene električne energije na nacionalnom nivou, dok se korist koju privatni investori imaju od podsticaja za izgradnju malih hidroelektrana meri milionima evra”, prilično su u ovoj organizaciji upoznati sa problematikom izgradnje MHE u Srbiji.

Kako su istakli tada, “u Srbiji se, pored 85 izgrađenih, planira i više od 800 novih malih hidroelektrana koje bi nepovratno uništile srpsko rečno bogatstvo, te ugrozilo opstanak brojnih biljnih i životinjskih vrsta, ali i lokalnih zajednica”.


Ristić: MHE razaraju ekosistem

I prof. dr Ristić nema dilemu u kojoj su meri MHE štetne po prirodu.

– Male hidroelektrane derivacionog tipa su jedan vrlo invazivan i destruktivan tip građevina koje zasita razaraju ekosistem – nema dilemu naš poznati profesor: “Veliki broj ovih koji brane koncept malih hidroelektrana bave se samo vrlo banalnim tumačenjima tipa, to je neka zelena energija i to ne proizvodi gasove koji izazivaju efekat staklene baste”.

Međutim, kako nastavlja, “izostave da kažu da one unšte živi svet u vodotoku, remete režim podzemnih voda, a da bi se one napravile potrebno je poseći velike površine pod šumama, probiti neke pristupne puteve, što opet izaziva neku vrlo invazivnu i intenzivnu eroziju zemljišta”.

– Još ako se radi o zoni naseljnih mesta ili u njihovoj blizini, potpuno lokalnom stanovništvu ruši koncept tradiocionalnog načina života – ističe prof. dr Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu i dobar poznavalac ove oblasti.

On kao primer navodi sela Rakita i Topli Do, gde je došlo do pobune naroda. On kaže da možda narod ne razume ekosistemske efekte, ali da “narod vidi da njemu više nije moguć život kao pre toga i to nema nikakve veze sa politikom”.

Ristić kaže da u Srbiji postoji nekoliko desetina lokacija gde je moguće instalirati MHE bez nekog većeg uticaja na životnu sredinu, te da bi jedino te lokacije trebalo zadržati ako postoji saglasnost stanovništva, a ostale zabraniti za izgradnju.

– To bi trebalo da budu lokacije gde ne postiji izuzetno vredan biodiverzitet, a postoji ozbiljan hoidrološki potencijal, kao i apsolutno saglasnost lokalnog stanovništva da private gradnju tih objekata. Takvih lokaliteta postoji svega nekoliko desetina u Srbiji. Sve ovo ostalo treba zabraniti – ističe prof. dr Ristić.

Što se tiče premijerkine izjave, on smatra da je “malo ishitrena” jer borba protiv MHE nije uopšte politički motivisana.

– Motivi su upravo duboko ekološki. Da paradoks bude veći, čak i brojni članovi ovih stranaka koji sede u koaliciji koja vlada, mnogi članovi opštinskih rukovodstava su protiv gradnje MHE. Tako da, ovo treba gledati kao jedno ozbiljno ekološko osvešćivanje građana koji se bore za kvalitetniju životnu sredinu, za zaštitu sopstvenih interesa u svojim lokalnim zajednicama – navodi Ristić.


Smanjiti gubitke u mreži i nema potrebe za MHE

Ristić objašnjava da i na globalnom nivou postoji stručni konsenzus da su MHE derivacionog tipa izuzetno mali proizvođači energije, ali da nesrazmerno mnogo utiču na degradaciju životne sredine.

– Svetska banka je utvrdila da Srbija ima gubitke električne energije od mesta proizvodnje do mesta potrošnje, kroz distributivni system, od preko 15 odsto, dok su tolerantni gubici u Evropi 5,5 odsto. Dakle, nama 10 procenata električne energije jednostavno nestane. Da li je to krađa struje, da li je to neevidentiranje potrošnje, policija neka se bavi time, ali kada bi taj gubitak smanjili za dva odsto, to je mnogo više energije nego kada bi napravili onih 850 MHE – objašnjava on.


Izmena zakona još nije usvojena, a kada će , ne zna se…

Ministarstvo za zaštitu životne sredine najavilo je izmenu zakona o zaštiti prirode kojim bi se zabranila izgradnja u zaštićenim područjima, ali još uvek nije poznato kada će zakon koji je najavljen kao hitan ući u proceduru i šta on tačno predviđa.

“Blic” se u dva navrata, u oktobru i decembru obratio Ministarstvu za zaštitu životne sredine sa pitanjem kada će ovaj zakon ući u skupštinu i šta on predviđa, ali odgovore nismo dobili.

Ministar Goran Trivan ranije je izjavio da MHE niko neće rušiti, ali da će morati da rade u skladu sa pravilima, te da će svima koji su dobili dozvole za izgradnju mini hidrocentrala u zaštićenim područjima biti omogućena zamena lokacija za one van zaštićenih sredina gde nije zabranjena gradnja.

On je ranije izjavio i da “njegovo ministarstvo godinama tvrdi da mini hidrocentrale derivacionog tipa ne mogu da opstanu u zaštićenim dobrima, a javna rasprava je pokazala, kako je dodao, “da to mišljenje dele građani i struka, uključujući i SANU”.

Izvor: Blic
  •   
  •   

Komentar

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *