TRAGOM ANKETE: Da li Beogradu fale mostovi preko reka, ili u parkovima?

TRAGOM ANKETE: Da li Beogradu fale mostovi preko reka, ili u parkovima?

Da učitelj Miladin Zarić nije tokom Drugog svetskog rata živeo u blizini Starog savskog mosta, pripadnici vlasti i opozicije ne bi imali oko čega da se prepiru.

Tokom borbi za oslobođenje Beograda 1944. godine, Zarić je krišom deminirao most koji su hteli da podignu u vazduh nemački vojnici.

Most bi uskoro trebalo da bude premešten, a građani će do 15. decembra moći da glasaju o tome da li će završiti tako što će povezivati Novi Beograd i Adu Ciganliju ili kao ukras u parku.

Dok je opozicija za treću varijantu i to da obnovljeni „most ostane na istoj lokaciji“, na društvenim mrežama građani imaju različite predloge.

BBC je pokušao da utvrdi ko sme da odlučuje o premeštanju mosta – političari, građani ili struka?

Život jednog mosta

Otvoren 1942. godine za vreme okupacije jer je most preko Save bio srušen

Most je 20. oktobra 1944. sačuvao od miniranja Miladin Zarić. On je video da su Nemci minirali most i uništio je kablove koje su oni postavili

Nakon Drugog svetskog rata ga je lokalno stanovništvo zvalo Nemački most

Najmanji je most koji služi za putni saobraćaj u Beogradu, dugačak je 430 metara, a raspon između dva stuba je 157 metara. Ima samo po jednu traku u oba smera, koju istovremeno koriste i tramvaji

Most je mnogo puta rekonstruisan

Gordana Milošević, profesorka na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, kaže za BBC na srpskom da je „jako čudno što su građani uopšte dobili priliku da biraju nešto što je ipak pitanje struke.“

„Jedno je pitati – želite li most na reci u Pančevu ili na Novom Beogradu, a potpuno drugačije odrediti namenu mosta, da li će biti u parku ili preko vode.

„Na stranu što se namena mosta uvek zna – to je konstrukcija koja služi za prelazak preko nečega“.

Arhitekta Predrag Milutinović za BBC na srpskom kaže da „treba pitati građane šta žele, ali tek kada se struka izjasni“.


Most preko vode ili parka – šta traži vlast

Osnovna nedoumica zbog koje je glavni urbanista grada Beograda Marko Stojčić pozvao građane da učestvuju u anketi jeste lokacija mosta.

Građani u anketi mogu da glasaju za jednu od dve ponuđene varijante:

  • Varijanta 1 podrazumeva dve intervencije. Jedna je izgradnja novog mosta za pešačko-biciklistički saobraćaj, sa pristupnim stazama, u nastavku Ulice omladinskih brigada do Ade Ciganlije, čiji će izgled biti definisan projektom. Druga intervencija, u okviru Varijante 1, je demontaža Starog savskog mosta i ponovna montaža lučne čelične konstrukcije glavnog raspona u parku Ušće, na poziciji između TC „Ušće“ i Muzeja savremene umetnosti. Most će ovom intervencijom predstavljati skulpturu na visini od 4,5 metara. Prostor ispod mosta može da sadrži kulturne, komercijalne i slične sadržaje. Investiciona vrednost radova je oko 15 miliona evra
  • Varijanta 2 je preseljenje i dogradnja mosta između Novog Beograda i Ade Ciganlije za pešačko-biciklistički saobraćaj. Ona podrazumeva demontažu mosta i ponovnu montažu, izradu novih betonskih stubova i nedostajuće čelične konstrukcije i izgradnju prilaznih staza u nastavku Ulice omladinskih brigada do Ade Ciganlije. Investiciona vrednost radova je oko 14 miliona evra

Anketa traje do 15. decembra 2019. godine, navodi se u saopštenju službe grada Beograda.

Na mestu Starog savskog mosta, 2020. godine će početi izgradnja novog mosta.

Za Varijantu 1 je do ponedeljka 28. oktobra glasalo 3.034 ljudi, dok se za Varijantu 2 izjasnilo 2.036 korisnika koji su se ulogovali.

Svi oni su morali i da ostave lične podatke da bi glasali – ispravan i dostupan broj mobilnog telefona, ime i prezime i mejl adresu.

Iz grada su rekli da je anonimnost podataka zagarantovana Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.

„Svrha ankete je da dobijemo mišljenja građana o budućnosti Starog savskog mosta i od njih zavisi koja će od ponuđenih varijanti da bude izvedena“, tvrdi Stojčić.


Vesić i Zarić – šta traži opozicija

Predstavnici Saveza za Srbiju (SzS) su ocenili su da bi „uklanjanje Savskog mosta bilo skupo i katastrofalno po saobraćaj u Beogradu“.

U znak protesta oni su na mostu lepili nalepnice na kojima je pisalo „Vučićev Vesić“ i „Ili si Vesić ili si Zarić“, kao podsećanje na Miladina Zarića koji je sprečio da Nemci miniraju i sruše ovaj most.

Oni su najavili i nove proteste ako se njihovi zahtevi ne ispune.

Šta kaže struka

Gordana Milošević, profesorka na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu:

“Mostovi se najviše postavljaju preko vodenih površina. Postoji mogućnost i pasarele, čak i kada su na nivou šetne staze odnosno prizemlja, ali oni opet spajaju građevine i premošćavaju nešto.

Otuda i naziv – most.

Neozbiljno je građanima omogućiti da biraju za šta će se koristiti most. U redu ih je pitati da li, na primer, u naselju Stepa Stepanović žele crkvu ili obdanište; samoposlugu ili pijacu; ili gde da se napravi park.

Ovo je ipak stvar struke, to je lažna demokratija.”

Predrag Milutinović, arhitekta, dobitnik nagrade grada Beograda za Najbolje realizovano delo za Arhitekturu i urbanizam (2012):

“Pitanje Starog savskog mosta je moralo da ide na javnu raspravu.

Grad je morao da pita struku šta misli – prvenstveno kroz strukovna tela, a to su Društvo arhitekata Beograda i Udruženje arhitekata Srbije.

Iskustvo nekih skandinavskih zemalja nam govori da je uvek dobro pitati i građane šta misle jer će oni taj most da koriste.

Opet, slično je bilo i sa Beogradom na vodi. Istraživanja su pokazala da su građani pozdravili izgradnju, a gotovo celokupna arhitektonska struka je bila protiv.

Zato je najbitnije da se vratimo proceduri, a ne da raspisujemo ankete koje može da vidi mali broj ljudi.”

Izvor: BBC News na srpskom 
Foto: Pixabay
  •   
  •   

Komentar

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *