Tamo gde ajkulu jedu umesto kokoške

Tamo gde ajkulu jedu umesto kokoške

U priči o Islandu greh bi bio ne posvetiti jedno poglavlje jedinstvenom muzeju – Muzeju ajkula koji se nalazi na Bjarnarhofn farmi na severnoj strani Snaefellsnes poluostrva.

Ovo porodično zdanje svedoči o 400 godina dugoj porodičnoj tradiciji bavljenja ajkulom i predstavlja jedan od svega dva ili tri muzeja na svetu koji su posvećeni najopasnijem morskom predatoru.

Grenlandska ajkula je po veličini četvrta vrsta ajkula na svetu. Život uglavnom provodi u severnim delovima Atlanskog okeana i Arktičkom okeanu. Temperatura životne sredine je ono što je krajnji specifikum u vezi ove vrste, ali je verovatno i dobrim delom uzrok neverovatnog trajanja prosečnog životnog veka od 400 godina!

Mogućnost da dožive ovoliku starost svrstava žive primerke Grenlandske ajkule u red najstarijih životinja na planeti. Kao što ste već mnogo puta videli u reklamama i naučno popularnim emisijama naučnici decenijama rade na pronalažanju tajne dugovečnosti ajkula.

Porodica koja drži na svom imanju ovaj muzej bavi se vekovima lovom i preradom ajkulinog mesa. U poslednjih nekoliko decenija prestali su da isplovljavaju u potrazi za ajkulama pošto umesto toga otkupljuju ajkule koje ribarski brodovi slučajno uhvate u svoje mreže.

Ribolov na Islandu je noseća grana privrede i mnogo je brodova koji isplovljavaju na mesec dana, tako da i na ovaj način porodica Bjarnarhofnima sasvim dovoljno materijala za tradicionalni porodični biznis.

Zbog novog načina nabavke „repromaterijala“ porodični čamac kojim su lovili parkiran je u centralnoj prostoriji muzeja i podseća posetioce na neko staro vreme i hrabre ljude koji su u, naizgled, krhkoj konstrukciji na pučini lovili nemani koje su pored desetina redova preoštrih sitnih zuba mogle da dostignu telesnu masu i do 1.200 kilograma.

Temperatura vode u kojoj živi razvila je kod Grenlandske ajkule neke od bioloških mehanizama koji se u najmanju ruku mogu nazvati spektakularnim.

Ova ajkula je najčešće kolonizovana od strane larvi iz familije Ommatokoita elongata koje nastanjuju njene oči i odatle emituju bioluminescentno što privlači ajkule iste vrste na parenje. Očigledno da, kada ste ajkula i živite u ogromnim dubinama i na preniskim temperaturama morate razviti gotovo neverovatne trikove da biste sreli srodnu dušu.

Druga specifičnost ovih fascinantnih stvorenja je antifriz! Pošto su celog života u vodi čija temperatura je gotovo nula stepeni ajkule su razvile sistem cirkulisanja mokraće kroz ceo organizam i time sopstvenoj urei dodelile ulogu antifriza.

Zbog svuda prisutne uree tj „antifriza“ sirovo ajkulino meso je nejestivo i ukoliko ga konzumirate „direktno iz mora“ imaćete sve simptome teškog pijanstva. Da bi se ovo izbeglo, meso ajkula se priprema više meseci za konzumaciju.

Prvo se veliki komadi mesa suše na vetru. Tu se, tokom četiri nedelje pod dejstvom određenih bakterija i stalnoprisutnog vetra urea razgrađuje i pretvara u jestivu materiju.

Nakon toga se komadi mesa dodatno seku i suše još šest nedelja na otvorenom.

Nakon ovoga se meso ajkula seče i služi kao islandski, širom sveta poznati, specijalitet pod nazivom hakarl, a na licu mesta, u muzeju, možete probati ajkulino meso nasečeno u kockice veličine pola kockice šećera ili kupiti odreske ajkulinog mesa. Cena nije preterano privlačna, pošto se za minijaturni odrezak od 200 grama treba da izdvoji oko 10 evra. Ipak, pošto ste na Islandu i svaka vrsta mesa, sem ribljeg, je ovde višestruko skuplja nego „na kontinentu“ šteta je da ne kupite par odrezaka, makar za poklon nekom dragom.

Ukus ajkulinog mesa je zaista specifičan. Pored minimalnog „šmeka“ amonijaka, ovo meso sadrži i ogromni procenat proteina i masti, tako da je vrlo hranljivo i jako. Verujte autoru ovog putopisa na reč – ukoliko biste pokušali da sadržaj posudice iz muzeja pojedete na brzinu i „bez hleba“ imali biste odlične izglede da se srušite u nesvest ili da osetite ozbiljnu mučninu. Tako da – ajkulino meso je više „egzibiciono“ nego noseće meso na trpezi.

Pored priče o mesu ajkule i njegovoj pripremi ovde možete čuti još detalja o ajkulama i njihovom okruženju, te videti sprave kojima su se vekovima služili lovci na iste. Tu su, takođe, i preparirane životinje iz ovog podneblja koje Grenlandskoj ajkuli nekada budu komšije, a ponekad obrok, mada istini za volju i u odbranu ajkule moramo reći da ovu vrstu ajkule privlače uglavnom leševi životinja, te da nije dokumentovan nijedan napad Grenlandske ajkule na čoveka.

Izvor: Direktno
  •   
  •   

Komentar

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *