Tajanstveni sanduci na brazilskim plažama

Tajanstveni sanduci na brazilskim plažama

Na istim brazilskim plažama na koje more već nedeljama nanosi naftu, ljudi godinama nalaze čudne sanduke. Potiču li oni s nemačkog broda koji je potonuo 1944. godine?

Šetajući u junu ove godine plažom Praja Bela u brazilskoj saveznoj pokrajini Ceari, Karlos Tešeira naišao na jedan čudan sanduk. On je već ranije čuo o neobičnim predmetima koje je voda izbacila na obalu. „Sanduci se od septembra 2018. pojavljuju na severoistoku Brazila. Ali nismo znali odakle dolaze”, priča ovaj okeanolog za DW.

Pretpostavljalo se da je reč o teretu potonulog broda, ali niko nije dalje istraživao taj slučaj. Od prošle godine do danas more je na obalu nanelo 200 do 300 sanduka, procenjuje Tešeira.

Zanimanje za to je poraslo kada je početkom septembra na iste plaže na severoistoku Brazila more nanelo i ostatke nafte. To ne može biti slučaj, zaključio je okeanolog. Naučnici su utvrdili da se u sanducima nalaze bale kaučuka, a na jednom od njih je pisalo „Francuska Indokina”. Budući da je ta francuska kolonija postojala samo do 1954. godine, radi se o starijem teretu.


Kakve veze imaju sanduci s naftom?

Tešeira je ubrzo zatim na Internetu naišao na informacije o njemačkom brodu Rio Grande, koji je u januaru 1944. plovio iz Japana prema Evropi. Ispred brazilske obale naišao je na američke brodove. Nije poznato je li posada sama potopila Rio Grande ili su to učinili saveznici. Jedino je sigurno: na brodu se nalazio sirovi kaučuk.

Danas je poznata tačna pozicija olupine. Istraživač Devon Mirns je otkrio na oko 540 nautičkih milja od luke Recife, na 5.762 metra dubine. To je do sada najveća dubina na kojoj su otkriveni ostaci nekog broda. Tešeira je stupio u kontakt s Mirnsom i od njega dobio podvodne snimke iz unutrašnjosti olupine. Na njima se vide predmeti u obliku sanduka koji izgledaju kao oni pronađeni na brazilskoj obali.

Za Tešeiru je bilo jasno da sanduci potiču iz te olupine. No on je smatrao da i naplavljeni ostaci nafte imaju veze s potopljenim brodom: „Najpre smo se pitali otkud dolazi ta nafta. Jedna od mogućih hipoteza bio je ovaj potonuli brod.” No on sada isključuje tu mogućnost. „Razgovarali smo s drugim kolegama i ljudima iz državnog naftnog koncerna Petrobrasa. Oni su rekli da je pronađena nafta novijeg datuma. Kada bi se radilo o nafti iz olupine, ona bi morala biti starija od 70 godina. Osim toga, radi se o sirovoj nafti, a ne o gorivu”, objašnjava okeanolog.


Daleko od obale

Zato se u međuvremenu odustalo od teorije da je riječ o nafti iz olupine. No Tešeira i dalje smatra da ti ostaci nafte, koji se pojavljuju na obali na severoistoku zemlje, moraju da potiču sa područja gde se nalazi potonuli brod. „Verujem da ta nafta dolazi negde sa geografske širine na kojoj je pokrajina Pernambuko, na udaljenosti između 500 i 1.000 kilometara od obale. Dakle, otprilike sa mesta na kojem se nalazi olupina”, uveren je ovaj okeanolog.

Ostaci nafte naplavljeni su na obale u dužini od oko 2.000 kilometara. „Nafta je u more dospela daleko od obale”, zaključio je Tešeira. Zato isključuje mogućnost da je zagađenje posledica nesreće u Petrobrasovoj rafineriji Abreu e Lima na severoistoku Pernambuka. Tamo je u avgustu istekla nafta. „To definitivno nije slučaj. Struje tu naftu ne bi odande nanele na sever. Ona mora poticati iz izvora koji se nalazi daleko od obale.”

A šta će biti s neobičnim sanducima koje je more nanelo na obalu? „Neki su bačeni na otpad, drugi i dalje leže na plaži. No niko ne spominje da bi mogli da budu izloženi u muzeju”, kaže Tešeira. Svaki sanduk je težak između 80 i 100 kilograma. „Njih ne možete tek tako da prenosite tamo-amo”, zaključuje okeanolog.

Izvor: DW
  •   
  •   

Komentar

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *