SVET KOLEKCIONARA: Sakupljači školjki vole cunami

SVET KOLEKCIONARA: Sakupljači školjki vole cunami

Svojim lepotom školjke su davnih dana opčinile Vasilija Radovića i počeo je da ih sakuplja sa strašću svojstvenom samo retkima.

Danas priča da je ta ljubav počela pedesetih godina prošlog veka kada je, s ostalim brigadirima, posle omladinske radne akcije prvi put organizovano otišao u Makarsku na more. Imao je tek sedamnaest godina.


Ljubav rođena u Makarskoj

– Bio je april i još je bilo rano za kupanje, pa sam slobodno vreme provodio šetajući rivom. U prolazu sam ugledao Franjevački samostan u kojem je bila atraktivna postavka od najmanje 3.000 eksponata školjki i puževa ne samo iz Jadrana. Bilo je tu primeraka iz tropskih i suptropskih mora, najprivlačnijih boja i oblika. Danas je to turistički najpoznatija kolekcija školjki u Hrvatskoj čiji je autor fra Jure Radić, katolički sveštenik, veliki intelektualac i divan čovek. Navratio sam i drugi, a potom i treći dan. Fratar me je zapazio, pitao odakle sam, poslužio me čajem i poklonio mi tri školjke. Od tada sam svaki naredni dan tumarao obalom i tražio zanimljive primerke ljuštura mekušaca. Sve što sam našao doneo sam kući i spakovao u sanduk – seća se naš sagovornik koji se radovao kao dete svaki put kada bi mu stigli novi primerci.

Vasilije je rođen u Zemunu, tu je završio gimnaziju i Poljoprivredni fakultet, a dugi niz godina bio je direktor Poljoprivrednog kombinata Beograd. U penziji je od 1994.

Zbog posla je često putovao po svetu i svuda je prevashodno kupovao školjke. Nije pitao šta košta, a najskuplje su bile one najređe. Supruga i ćerka su se divile svakom novom primerku.

Veoma brzo uspostavio je kontakte s ljudima koji se bave malakologijom, granom zoologije koja se bavi mekušcima. Prve školjke je razmenjivao s Amerikancem iz San Franciska, kasnije s kolekcionarima iz Francuske, Nemačke, pa i s dalekih Filipina. I danas kontaktira s nekima od njih jer želi da ima školjke svih svetskih mora.

Vasilije otkriva i kako kolekcionari, uslovno rečeno, vole kad se desi cunami: tada talasi na obalu izbace mnogo školjki, a oni se nadaju da će među njima biti i neka koja im nedostaje u zbirci. Ali, sve je manje takvih jer u kolekciji ima više od 8.000 vrsta školjki. Njihova ljuštura može biti glatka i obična, ali i reljefna sa šiljcima, ivicama i brazdama. Jedne podsećaju na svilene bombone, druge izgledaju kao privesci od poludragog kamenja, kao ježevi, crvići, kičmeni stub…

Najveća školjka koju ima je iz Indijskog okeana: kad je bila puna, težila je oko 300 kilograma i bila vrlo skupa. Inače, može da bude teška i više od 400 kilograma.

Neke su, pak, toliko sićušne da mora da koristi lupu kako bi video svaki detalj.

Preživele erupciju Vezuva

Najstarija kolekcija školjki pronađena je u Pompeji koja je ostala neoštećena i nakon erupcije Vezuva 79. godine pre nove ere.

Sve je razvrstao po familijama i spakovao u staklene kutije s pregradama. Svaka školjka ima svoje ime i prezime na latinskom, za šta mu je bila potrebna saglasnost tri naučnika koji se bave malakologijom.

U posebnim sveskama A4 formata Vasilije vodi detaljniju evidenciju gde je pored svake školjke upisao odakle potiče, od koga je dobio i druge važne karakteristike.

Svakodnevno nešto „čeprka” po tim papirima i proverava da li su školjke sve na broju. Pošto se sve teže kreće, ćerka Mina i gospođa Dragana, koja već sedam godina brine o njemu i postala je kao član porodice, znalački nalaze ono što zatraži. Dragana je, kaže, u gimnaziji učila latinski, a sada ga je usavršila.

U svojim školjkama Vasilije uživa kao u najlepšem društvu. Uz njih lakše podnosi žal za suprugom koja je pre dve godine umrla posle šezdeset godina zajedničkog života.


Morsko blago ostaviće porodici

Nedavno je dobio pedesetak novih školjki, ali nije ih još razvrstao. Osamdeset šest mu je godina i nema, kaže, više velikih ambicija kao ranije. Sada mu je najvažnije da udomi svoju kolekciju, sigurno jednu od najboljih u Srbiji, pa i na Balkanu.

– Iz Novog Sada su mi predlagali da ostavim legat, zvali su i iz Prirodnjačkog muzeja u Beogradu da napravim izložbu, ali nisam hteo. Ne dišem kad ih neko uzima u ruke jer se plašim da će da mu ispadnu i da se polome. Odlučio sam da kolekcija ostane u porodici. Ćerka mi mnogo pomaže oko školjki. I unuci su dobri. Stariji Vukašin interesuje se za školjke, ali uglavnom koliko koštaju. On je četvrta godina Likovne akademije i ilustrovao mi je katalog. Mlađi unuk Mihajlo vodi firmu („Glorija maris”) koja nosi ime po jednoj od najcenjenijih i najskupljih školjki. I zet Zoran je fin, on se čak interesuje za školjke više nego ostali. Zajedno smo došli na ideju da napravimo muzej – najavio je Vasilije.


Nadahnuće za slikare i arhitekte

– Ima puno stvari u kojima su ljudi imitirali školjke. Neki primerci su vidljivo uticali na poimanje lepote i poslužili kao „temelj” u slikarstvu, arhitekturi… Mnogi veliki umetnici su ih slikali. Oblik kapice školjke poslužio je kao osnov logotipa za naziv holandske firme „Šel” usvojen još 1904. godine. Čuvena zgrada opere u Sidneju, građena u ekspresionističkom, modernom stilu, poznata je u celom svetu po seriji prethodno napravljenih ogromnih betonskih „školjki” koje formiraju krov građevine. Naučnici su istraživali oblik i strukturu jer smatraju da bi se, osim zgrada, po uzoru na njih mogla dizajnirati i vozila koja bi svojim putnicima pružila veću sigurnost – ističe Vasilije Radović.

Izvor: Politika / Dana Stanković
Foto: Nebojša Marjanović
  •   
  •   

Komentar

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *