Šta će biti sa domaćim rekama u budućnosti zbog klimatskih promena?

Šta će biti sa domaćim rekama u budućnosti zbog klimatskih promena?

Koliko su svi delovi prirode, bilo živi, bilo neživi, u sprezi jedni sa drugima, najbolje možemo videti na primeru klimatskih promena.

Ako povećanje gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi zamislimo kao prvu oborenu dominu, videćemo da je će sa njome krenuti čitav niz poremećaja koji se teško zaustavljaju.

Zbog gasova staklene bašte podiže se temperatura, zbog veće temperature povećava se isparavanje, a takođe toplija atmosfera može u sebi poneti više vodene pare, i zbog ova dva efekta menja se intenzitet padavina.

U prethodnim nedeljama pisali smo vam o klimatskim promenama u našoj zemlji. Danas nastavljamo ovaj serijal sa novom dominom u nizu. Kako klimatske promene utiču vodu u našoj zemlji?

Počnimo od onoga što se već desilo…


Koje promene u vodnim resursima smo već opazili?

U tekstu o klimatskim promenama koje su već opažene u Srbiji, na kratko smo se dotakli teme o uočenim promenama u količini, ali i vremenskoj i prostornoj preraspodeli padavina.

Raspoloživost vode koja se može koristiti umnogome zavisi od ovih parametara, ali i od promena u količini isparene vode sa tla. Ovo je posebno značajno za južne delove Srbije koji nemaju velike reke poput Dunava i Save, koji svoju vodu „prikupljaju” sa prostranih slivnih područja, već se oslanjaju na manje reke koje u većoj meri zavise od lokalnih uslova i padavina.

Merenja pokazuju da se sa povećanjem temperature, u periodu između 1998. i 2017. godine isparavanje povećalo od nekoliko procenata do čak 10 odsto na teritoriji cele Srbije u odnosu na ranije izmereni period (1961-1990).

Zahvaljujući povećanom isparavanju, ali i smanjenju padavina u toku letnjih meseci u većini oblasti Republike Srbije primećeno je smanjenje sadržaja vode u tlu tokom letnjih meseci, dok je samo u pojedinim delovima zemlje primećeno blago povećanje.

Što se tiče proticaja, odnosno količine vode koja prolazi kroz korita naših reka, zabeleženo je da reke na jugu Srbije iz decenije u deceniju imaju sve manje vode. Čak i velike reke na severu zemlje beleže smanjenje u količini vode koja njima protiče, ali ni izbliza koliko je to slučaj sa rekama na jugu. Posebno zabrinjava što se najveća smanjenja primećuju upravo onda kada je voda ljudima najpotrebnija, tokom letnjih meseci.

Zahvaljujući poremećenom režimu padavina, a ponajviše njihovoj vremenskoj preraspodeli tj. pojavi da imamo sve manje padavina tokom leta, a više obilnih padavina tokom prolećnih meseci, sve češća je pojava jedne nedaće na koju moramo dobro paziti u budućnosti.


Povećana opasnost od poplava

Mislim da o poplavama iz 2014. godine nije potrebno posebno pisati, svi se sećamo slika obrenovačkih semafora koji samo vrhom vire iz vode i čamaca koji poput venecijanskih gondola plove ovim gradom.

Nažalost, iako su poplave iz 2014. godine bile najobimnije i sa najvećom materijalnom štetom, to nisu poslednje poplave koje su zadesile našu zemlju.

U martu 2016. godine poplave su pogodile Čačak, Lučane i Arilјe, u novembru 2016. godine, zabeležene su u Sjenici, Novom Pazaru i Prokuplјu, u junu 2017. pogođena su sela u okolini Vršca, u maju i junu 2018. došlo je do plavlјenja u više opština u Srbiji, a u junu 2019. devet opština proglasilo je vanrednu situaciju. Pored toga bili smo i svedoci ekstremnih kratkotrajnih pljuskova koji su pravili dosta štete.

Većina ovih poplava bile su bujičnog karaktera, nastale nakon obilnih kiša, što nas navodi na zaključak da su ekstremne padavine izazvane klimatskim promenama jedan od glavnih krivaca za sve češća izlivanja rečnih korita. Budući da se predviđa da će ekstremne padavine postati učestalije u budućnosti, poplave su svakako jedan od problema na koje budnim okom moramo motriti.

Izvor: Klima101 / Sreten Filipović 
  •   
  •   

Komentar

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *