Srpska podmornica u vrbaku

Srpska podmornica u vrbaku

Remek-delo ratne tehnologije slaže svoje slojeve rđe, bespomoćno na Ušću, već dve godine od kada je transportovano u Beograd.

Dve godine je prešlo otkako dovezosmo podmornicu 911 u Beograd. Bio je 12. jun. I dok bledi sećanje na taj logistički poduhvat, druge nijanse turobnosti obuzimaju inicijatore ideje da se taj objekat kao spomenik tehničko-tehnološkoj moći bivše države postavi negde uz Dunav ili Savu kao atraktivan muzejski eksponat.

Početni entuzijazam Ministarstva odbrane iz 2018. kao titulara buduće atrakcije, da se uređenje podmornice privede kraju još te godine nije uspeo, zatim je još više splasnuo u 2019, a nema ga ni u tragovima ove 2000. I kao što vrba slaže svoje godove, tako i ovo remek-delo ratne tehnologije slaže svoje slojeve rđe, bespomoćno u vrbaku na Ušću. Je li se odustalo od uređenja, pitanje je na koje nema odgovora nadležnih činovnika.

Osam godina smo kao udruženje veterana vodili ljutu bitku s podgoričkom i beogradskom državno-vojnom birokratijom, a od tog juna 2018. vojujemo protiv nevidljive barijere. Znamo ili ne, sad i nije mnogo važno, ko je podigao branu našem nastojanju da uz sitan novac i naše ekspertsko znanje glavni grad dobije sjajno mesto za hodočasnike brojnih afiniteta.

Kao udruženje smo nemoćni da išta u ovim zamućenim okolnostima učinimo, isto kao što bi i neki darežljivi finansijer mogao bez naše stručnosti da uradi. Molili smo i kumili da se učini nešto u smislu obezbeđenja tog famoznog iznosa od petnaestak hiljada evra, ali ćorak. Ne odustajemo, jer pesimizma i defetizma nikad nije bilo u kodu podmorničke profesije. Ali kako sve delatnosti imaju obostranu meru učtivosti i obzira, tako naše znanje i energija ostadoše bez ikakvog odgovora aktuelnog vojno-ministarskog profesionalizma.

Nepodeljena mišljenja nas stotinak veterana koji živimo u Srbiji su da je ovaj objekat dat nekome u privatne ruke, da bi već donosio debeo profit, kao što to, bezmalo deceniju, čine sestrinske podmornice 912 u Tivtu i 913 u Pivki. Za pamćenje je ignorisanje vojnih menadžera iz ranijeg paketa vlasti da se 911 dodeli jagodinskom akva-parku, gde bi, više nego igde, bila u ambijentu vode, kao što ni sadašnji paket nema predstavu kakvih bi se muka kurtalisao (uređenje, održavanje, čuvanje, kustosi, zarada…) davanjem podmornice (ne znam kome) na Savskoj promenadi ili Dunavsko-dorćolskom šetalištu.

Pitanja na čija vrata zakucati ili čije pragove obijati više i nemaju smisla. Iscrpli smo sve diplomatsko-inženjersko-komercijalne resurse, tako da ne vidimo s kim bismo i kada mogli da ovu zavrzlamu privedemo kraju. Sve smo izračunali i razradili, tehnologija uređenja nam je u krvi, imamo kadar da to uz titularno-finansijski predznak oposlimo za 7–8 nedelja i predamo gradu nesvakidašnje odredište kao što ga imaju London, Minhen, Amsterdam, Barselona… Ukupno pedesetak gradova u svetu.

Drugim rečima, trebalo bi postojeći status podmornice 911 resetovati na 12. jun 2018. i krenuti iznova: odrediti novog (starog) titulara; obezbediti novac; definisati i urediti lokaciju; imenovati izvođača grubih radova i dati podmorničarima uređenje enterijera. A mi bismo dali i jednog od naših inženjera za šefa operacije.

Svakako da brinemo i o tome hoće li kritična masa srpskog razumevanja valorizacije svog i te kako visokog dometa u opremanju ove klase podmornica (šest objekata), još jednom posrnuti i propustiti šansu da svojoj deci pokaže kako su i šta su pravila nekad srpska preduzeća u oblasti najsloženije ratne tehnologije.

Kakve bi se tek priče mogle ispredati oko činjenice da je daleke 1926. u Kraljevini SHS srpska garnitura – predsednik vlade (Pašić), ministar finansija (Uzunović), vojnih dela (Trifunović), inostranih dela (Ninčić) i komandant Mornarice (Prica) donela odluku, koju je i kralj podržao, o nabavci (prvih) podmornica za odbranu našeg mora. Uz završno poentiranje – da to nije tada urađeno, verovatno nikad naknadne državne derivacije ne bi imale ta borbena sredstva.

I sasvim na kraju – ima li sudbina podmornice 911 šansu, a da to ne bude staro gvožđe?

Izvor: Politika / Milan Komar, pukovnik, podmorničar u penziji
  •   
  •   

Komentar

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *