SOS

SOS

Pre 112 godina čuveni SOS signal je međunarodno prihvaćen i priznat kao zvanični signal za pomoć.

Signal su stvorili britansko Društvo Markoni i nemački “Telefunk”, koji ga je ubacio u berlinsko Radio društvo 1906, da bi pravilno bio predstavljen tek dve godine kasnije. Time je Nemačka postala prva država koja je usvojila SOS signal.

Suprotno uvreženom shvatanju da SOS znači “spasite naše duše” (save our souls), “spasite naš brod” (save our ship) ili “pošaljite nam pomoć” (send out succor), ova abrevacija u stvari ne znači ništa.

Slova SOS su izabrana iz prostog razloga što ih je bilo veoma lako preneti Morzeovom azbukom dok je u toku neka nevolja: · · · – – – · · · (tačka-tačka-tačka, crtica-crtica-crtica, tačka-tačka-tačka). Tek kasnije je izraz “spasite naše duše” stekao popularnost.

Na konferenciji u Berlinu oko uspostavljanja univerzalnog signala za pomoć SOS je zamalo nazvan SOE. Britanci su koristili CQD, Italijani SSSDDD, a Nemci SOE, međutim to “E” na kraju predstavljeno je jednom tačkom, što se može lako prečuti, pa je tako “E” zamenjeno sa “S”.

Signal je zvanično predstavljen 1. jula 1908. a skoro godinu dana kasnije upotrebio ga je brod “SS Slavonija”, kad se usled guste magle nasukao na ostrvo Flores u Azorima 10. jula 1909. Poslat je SOS, što je bila prva upotreba ovog danas čuvenog signala. Spaseni su svi članovi posade i čak nešto tovara – 400 vreća kafe, 1.000 bakrenih šipki i 200 buradi ulja.

Iako je upotrebljen godinu dana nakon što je predstavljen, trebalo je nešto vremena da svet usvoji SOS. Čak ni posada “Titanika” nije odmah upotrebila SOS, već se prvo okrenula kao starom signalu za pomoć CQD. Operater sa danas najpoznatijeg potonulog broda se potom našalio kako bi mogli da pošalju i novi SOS signal, jer možda neće više imati šanse da ponovo pokušaju.

SOS je zamenjen 1999, kad su države počele da uvode novi, satelitski sistem za slanje signala za pomoć na moru. Ovaj sistem poznat je kao GMDSS (Global Maritime Distress and Safety System). Međutim, SOS je i dalje priznat kao standardni sistem za pomoć koji se može koristiti uz bilo koju metodu za signaliziranje. Tako se može koristiti kao vizuelni signal, na primer sa tri kratka-tri duga-tri kratka blica svetlosti. U nekim slučajevima ljudi su ispisivali slova SOS na zemlji ili od kamenja.

Osim “SS Slavonije”, među prvima je SOS poslao i parobrod “SS Arapaho”, 11. avgusta 1909, kojem je pukla osovina kod obale Severne Karoline. Parni brod “Kentaki” potonuo je 1910. kad je uleteo u nevreme kod rtova Virdžinije, ali je odašiljanje SOS signala spasilo svih 46 članova posade.

Kad se “Merida” 13. maja 1911. sudarila s parobrodom “Admiral Faragot” u magli kod Rta Čarls, Virdžinija i potonula, putnike i članove posade pokupio je brod “Hamilton”, nakon što su poslali SOS signal.

Šta uraditi za spas

Mnogi ljudi se izgube u divljini i dobro je znati šta uraditi da vas spasioci pronađu. Uređaji poput “Garmin InRič” ili “SPOT X” su dobri, baš kao i navigacione alatke tipa “Gaja” ali samo ako znate da ih koristite. Pre odlaska u avanturu ostavite plan puta (na primer, aplikacija s mapama CalTopo) kod prijatelja koji zna kad je vreme da oglasi alarm, ili u pretincu u vašem automobilu.

Ponesite sa sobom sve što vam može zatrebati – telefoni, lampe, satelitske naprave trebaju struju da funkcionišu pa ne zaboravite baterije. Telefon stavite u izolacionu torbicu ukoliko je zima, kako bi zadržao toplotu. Najbolje je imati satelitsku napravu sa dvosmernom komunikacijom. Ako je jednosmerna, pritisnete dugme i čekate. Ovakva oprema šalje signal u pomoć i šalje vaše GPS kordinate, ali je mana ovakve komunikacije što ne znate da li će neko doći po vas, pa je mnogo bolje koristiti dvosmernu komunikaciju. Ako ste u šumi, možete okačiti deo odeće na drvo, a tokom noći spasioci vas mogu uočiti ako imati bilo kakav izvor svetlosti.

Gde god da ste i kakav god aparat da imate, treba da znate kako funkcioniše. A kad svi uređaji zakažu, ostaje vam dobri stari SOS. Možete ga poslati telegrafski, blicati baterijskom lampom ili ispisati na tlu, jedno je sigurno – svi će znati da vam je potrebna pomoć.

Ima još nekoliko primera u istoriji, ali je najčuveniji SOS signal ipak poslat sa “RMS Titanika”, koji je potonuo 1912, kad je naleteo na ledeni breg. Signali u pomoć poslati su bežično, raketama i lampama, ali nijedan od brodova u blizini koji je odgovorio na poziv nije bio dovoljno blizu da stigne do “Titanika” pre nego što potone. Od 2.224 putnika i članova posade u brodolomu je poginulo, kako se procenjuje, više od 1.500 ljudi.

Signal koji su koristili, CQD, je poslat preko Atlantika. Dok je brod tonuo operateri su slali poruku. Operater Harold Brajd rekao je operateru Džeku Filipsu: “Pošalji SOS, to je novi signal, a osim toga možda će ovo biti poslednja šansa da ga pošalješ”. Filips, Brajd i kapetan Edvard Smit su se zajedno nasmejali i u 12.45 ujutro 15. aprila 1912. “Titanik” je poslao SOS signal.

“Odmah dođite. Udarili smo u ledeni breg. Ovo je CQD čoveče”, upućeno je sa “Titanika” drugom brodu, “Karpatiji”.

“Udarili smo u ledeni breg i tonemo”, poslato je nemačkom brodu “Frankfurt”.

“Smeštamo putnike u čamce. Žene i decu. Ne možemo dugo izdržati. Gubimo struju”.

“Ovo je Titanik. CQD. Pogonsko postrojenje je poplavljeno”.

“Dođite brzo. Pogonsko postrojenje je skoro preplavljeno”, poslednja je poruka sa “Titanika” poslata nekoliko minuta pre nego što je brod potonuo.

Iako prvi SOS nije poslat sa “Titanika” kako se to obično misli – brodovi su ga koristili tri godine pre fatalnog putovanja 1912 – potonuće “nepotopljivog” broda označilo je tačku prekretnicu u upotrebi ovog signala. Nakon brodoloma svi su usvojili SOS kao primarni poziv u pomoć na morima. 

Zahvaljujući prisebnosti mladog oficira Teodora Hobnera, koji je znao da je signal SOS nedavno usvojen na Berlinskoj konferenciji, spaseno je 150 putnika i članova posade “Arapaha”.

Da se SOS koristi i danas, svedoče priče ne samo o brodovima već i životna iskustva pojedinaca koji su spaseni zahvaljujući ovom signalu.

Tako je krajem oktobra ove godine žena iz Kalifornije spasena nakon šest dana provedenih u divljini zahvaljujući SOS signalu, kojeg je Meri Džoana Gomes ispisala uz pomoć kamenja koje je poređala na zemlji u obliku slova. Spasioci su videli natpis i pronašli ženu. Debora Pilgrim iz Australije je provela četiri dana u pustinji pre nego što je njen SOS signal ispisan na tlu preko kamere na daljinu uočio vlasnik objekta u čijoj je blizini bila.

Takođe ove godine, u februaru, stariji čovek je spasen iz udaljene šume u Škotskoj. On je živeo u divljini ali se razboleo i poslao SOS signal koji je uhvaćen, mada hiljadama kilometara dalje – u Teksasu. Obalska straža je locirala Kena Smita (70) i ukazala mu pomoć.

Izvor: Blic
  •   
  •   

Komentar

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *