Šabac prednjači u ekologiji

Šabac prednjači u ekologiji

Jedan od najvećih izazova Srbije u evropskim integracijama je rešavanje ekoloških problema.

Sigurno da je pitanje prečišćavanja otpadnih voda na dugom štapu, a i investicija koja zahteva nekoliko milijardi evra. Kao jedna od retkih lokalnih samouprava, Šabac ima moderno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda koje funkcioniše.

Investiciju vrednu oko 20 miliona evra finansirala je Evropska unija, a za celokupan posao – od projekta, izgradnje do probne faze i punog rada postrojenja – potrebno je desetak godina.


Pomoć Evropske unije

Postrojenje je izgrađeno u istočnoj industrijskoj zoni kod fabrika Keramičkih pločica i Belih limova, i projektovano je za grad od 85.000 stanovnika. Nekadašnja gradska kanalizacija koja se izlivala direktno u Savu sada je priključena na ovo postrojenje, koje koristi i znatan deo industrije. To je velika prednost za proizvodna preduzeća, jer se praktično nalaze na zelenoj karti.

S obzirom da šabački vodovod svakog sekunda ubaci u mrežu više od 300 litara vode, onda se radi o velikim količinama prerađenih otpadnih voda. Po gruboj računici to je oko četiri miliona kubnih metara vode godišnje, a takva voda je 40 odsto čistija od rečne.

Međutim, jedan od većih problema je priključenje na kanalizacionu mrežu prigradskih naselja. U toku su radovi na kanalizacionoj mreži dugoj 13 kilometara u Jevremovcu, za oko 700 domaćinstava. Priključak bi koštao 700 evra, uz mogućnost plaćanja na rate. Sličan poduhvat JKP ”Vodovod” planira i u Pocerskom Pričinoviću i Majuru. Najveći problem je obezbeđenje kanalizacije na seoskom području.

Pionirski poduhvat preduzeli su meštani Štitara, sela sa oko 1.500 žitelja. Uz pomoć JKP “Vodovod”, kao i stručnjaka iz Slovenije, planira se izgradnja zatvorenog kanalizacionog sistema. Novina je primena tzv. vakuumske kanalizacije, koja je u Holandiji zastupljena duže od veka i po, a u Sloveniji oko dve decenije i pogodna je za ravničarske krajeve. Klasična gravitaciona kanalizacija zahtevala bi od šest do devet podsistema, što bi poskupelo izgradnju na više od 3,5 miliona evra.

Najveći izdatak je nabavka prečistača koji košta oko pola miliona evra. Možda će i druga od preostalih 49 sela krenuti ovim putem, jer računice govore da jedna sanitarno rešena septička jama košta više od hiljadu evra. Rešavanje otpadnih voda zaštitilo bi i podzemne vode od zagađenja, pogotovo što su u Mačvi i Posavotamnavi one na svega nekoliko metara dubine.


Reciklažna ostrva

Značajan iskorak u ekološkom smislu je prikupljanje smeća sa celokupne teritorije Grada Šapca. Prethodno je pre pet godina zatvorena gradska deponija na Dudari, koja je bila na samo pola kilometra od centra grada, i u blizini reke Save. Nova regionalna deponija podignuta je u Sremskoj Mitrovici i glavni finansijer sa oko 15 miliona evra bila je Evropska unija. Za razliku od prethodnog perioda kada se na deponiju na Dudari lagerovalo oko sto tona smeća i otpada, i to samo sa gradskog područja, danas se na deponiju u Mitrovicu odvozi 35 tona smeća.

U Šapcu je instalirano pedesetak reciklažnih ostrva. Građani mogu da odlažu otpad u kontejnere za plastiku, staklo, tekstil, papir, kao i ostali otpad. Takođe JKP “Stari grad” organizovao je prikupljanje smeća i iz 50 sela, tako da se selektovanjem otpada znatno smanjuju količine koje se deponuju. Uz to, tzv. zeleni otpad iz parkova i sa zelenih površina se odvozi na posebnu deponiju, gde se priprema kompost.

Tako od oko tri hiljade tona zelenog otpada, koliko se prikupi, dobiju se znatne količine komposta koji služi za obogaćivanje plodnosti zemljišta. Za ove dve decenije JKP “Stari grad” osposobljen je kao kvalitetno javno preduzeće u svim segmentima. Na primer, 2002. godine Šabac nije imao nijedno radno vozilo za prikupljanje smeća. Prva dva kamiona smećara dobijena su iz donacija, a danas ovo preduzeće ima više od 20 savremenih kamiona smećara.

Značajno je što u ovoj oblasti postoje velike rezerve u reciklaži. U razvijenim zemljama reciklira se oko 90 odsto smeća i otpada, što sem zdravije sredine donosi i znatne prihode od sekundarnih sirovina.

Tekst je deo projekta „Energetski efikasniji i ekološki čistiji“, koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u medijskom prilogu, nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Izvor: Danas
Foto: sabac.rs
  •   
  •   

Komentar

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *