REAKCIJA ČITALACA: Anatomija savskog aktivizma

REAKCIJA ČITALACA: Anatomija savskog aktivizma

Tekst pod naslovom DA LI ĆE IZDRŽATI? Akademija inženjerskih nauka dala stručno mišljenje o ugroženosti savskog nasipa, koji smo preneli sa portala eKapija.com, prokomentarisao je Vojislav Mandić član Udruženje ljubitelja reke Save “Zeleni Raj”. Komentar prenosimo u celosti i bez izmena, uz odobrenje autora komentara.

Poštovani,
neverovatno je sa kojom lakoćom se po raznim medijima objavljuju tekstovi ovakvog tipa sa neproverenim i najvećim delom neistinitim tvrdnjama.

Pre dve nedelje smo kao Udruženje ljubitelja reke Save „Zelani raj“ dostavili na više adresa tekst pod nazivom „Anatomija savskog aktivizma“ koji niko nije hteo da objavi a niti da stupi sa nama u kontakt.

U tekstu se govori i o ovoj grupi profesora koja je navodno, ne zna se po čijem nalogu, uradila „stručnu“ ekspertizu.

Zašto se „ekspertiza“ ne objavi? Zašto se ne zna ko „akademike“ angažovao? Zašto se ne objave njihove reference iz oblasti zaštite od poplava i aktivnosti za vreme vanrednih situacija?

Postoji „Generalni projekat zaštite beograda od velikih voda Dunava i Save“ Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ u kome se ovaj deo nasipa apostrofira kao apsolutno bezbedan. Projekat je urađen i objavljen po zahtevu JVP „Beogradvode“ u junu 2012.

Grupa penzionisanih profesora iz samozvane Akademije inženjerskih nauka Srbije predvođena davno penzionisanim profesorom Bratislavom Đorđevićem je naprasno novembra 2017 počela da se bavi problematikom savskog nasipa od Bloka 45 pa do Ostružničkog mosta. Nije retka pojava da se penzionisani univerzitetski profesori angažuju po raznim političkim tribinama i pišu „stručne“ ekspertize na zadatu temu. Za takvo angažovanje oni dobijaju pristojne honorare kojima kompenzuju sve izgubljene privilegije. Biti aktivan u njihovim godinama svakako nije sramota ali formirati stručno mišljenje za tuđe političke ili aktivističke potrebe je nemoralno.

U vašem tekstu se iznosi niz neistinitih tvrdnji. Potpuna je neistina da bilo ko kopa rovove i na taj način oštećuje nasip. Bilo je primera provlačenja vodovodnih cevi na Savskom keju za potrebe komercijalnih splavova ali ne na način kako se to ovde tvrdi a stavljati nas u taj kontekst je krajnje nekorektno.

Na pomenutom potezu od Bloka 45 do Ostružničkog mosta su izgrađena tri pistupna puta a ne desetak kako se tvrdi u tekstu. Dva se nalaze na Jocinoj Adi i oba su izgrađena uz sve prethodno postavljene vodne uslove i uz vodnu saglasnost nadležnih. Jedan je napravljen o tošku i za potrebe vlasnika placeva na Jocinoj Adi a drugi za potrebe Vodovoda. Treći pristupni put (kod dalekovoda) je napravljen bez potrebne saglasnosti i zbog toga je uklonjen pre dve godine od strane Srbijavoda.

Što se tiče nelegalnosti našeg boravka „Zakon o vodama“ je nizom svojih članova predvideo mogućnosti i načine korišćenja vodnog zemljišta. Da li je bilo zloupotreba i u kojoj meri trebalo bi da utvrde nadležni a ne penzionisani profesori. U svakom slučaju naše udruženje je uvek isticalo da je potrbno naći na zakonu zasnovano rešenje. Mi smo se u tom smislu i obraćali nadležnima sa predlozima za rešenje ali zbog prisutne politizacije problema to je gurano u stranu.

Imamo saznanja da iza cele ove hajke stoji profesor ETF-a Aleksandra Smiljanić inače bivša ministarka telekomunikacija u vladi Vojislava Koštunice.

Politički motivisana hajka se sprovodi u kontinuitetu od 2013 godine kada je pomenuta otkrila da sinovi tadašnjeg predsednika Tomislava Nikolića imaju objekat na ovom potezu. Iako neki od nas imaju objekte na ovom potezu preko 20 godina, penzionisani profesori se tada iako su bili radno aktivni nisu bavili tom problematikom pa čak ni 2006 godine kada je Sava dostigla rekordni nivo od 738 cm.

Fascinantna je činjenica da za ovu grupu „akademika“ Sava ima samo jednu obalu. Desna obala za njih ne postoji. Oni kao da nikada nisu čuli za činjenicu da na Adi Ciganliji ima 20 reni bunara pored kojih egzistira nehigijensko naselje „Partizan“. Takođe ih ni najmanje ne brine činjenica da sve ostale aktivnosti sportske, rekreativne i ugostiteljske potencijalno predstavljaju mnogo veću ekološku opasnost nego sva dešavanja na levoj obali. Ne zabrinjava ih ni to da uzvodno od Ade Ciganlije postoji još 19 reni bunara pored kojih se nalaze identični privatni objekti kao oni na levoj obali ali i mnoštvo privrednih objekta kakvih nema na levoj obali.

Sve ovo je još jedna potvrda njihovog licemerja.

Vojislav Mandić
Udruženje ljubitelja reke Save “Zeleni raj”

  •   
  •   

Komentar

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *