Na dnu Dunava kod Prahova, živote ljudi ugrožava 200 tempiranih bombi

Na dnu Dunava kod Prahova, živote ljudi ugrožava 200 tempiranih bombi

U Dunavu kod Prahova leže brodovi-ubice koji otežavaju plovidbu, uništavaju ekosistem, mogu da izazovu ozbiljne neurološke i bubrežne bolesti i puni su neeksplodiranih mina.

Danas, 75 godina nakon što su nacisti tu potopili svoju flotu, konačno kreće procedura kako bi se deo tih brodova izvukao iz Dunava.

Tender za izbor firme koja će snimiti groblje od oko 200 nacističkih brodova, kako bi se utvrdilo koliko je neeksplodiranih naprava pod vodom, biće do kraja godine, a vađenje 23 broda, koje će koštati 23 miliona evra, trebalo bi da se okonča 2023. To bi omogućilo bezbednu plovidbu Dunavom kroz Srbiju i dva i po puta povećalo transport robe i putnika, tj. sa sedam na 18 miliona tona i ljudi sa 74.000 na 174.000.

Ta 23 broda su u blizini brodske prevodnice u sastavu “Đerdapa 2”, leže od 857. do 862. kilometra toka Dunava i plovni put su suzili na 100 metara, umesto da bude zahtevanih 180.

Istorija

Priča počinje još avgusta 1944, kada je Crvena armija izbila na Crno more. Tada je Rumunija kapitulirala i objavila rat dojučerašnjoj saveznici – Nemačkoj, čija Crnomorska flota u tom trenutku pokušava da se izvuče uz Dunav i umakne crvenoarmejcima. Međutim, operacija “Dunavski vilenjak”, kojom komanduje admiral Paul-Vili Cib, a u kojoj je konvoj u čijem je sastavu više od 200 brodova, a koji je bio dug 25 kilometara, u Prahovu shvata da ne može dalje.

Cib tada donosi odluku da potopi sve brodove kako ne bi pali u ruke Rusima i time zatvara plovidbu Dunavom.

Sovjeti su do 1948. sklonili odatle neke brodove i obezbedili plovidbu, a koliko su stvari opasne, videlo se 1972, kada su u Rumuniji poginula dva ronioca pokušavajući da deaktiviraju mine iz brodova koji leže kod Gogoša.

Potopljeni i ranjenici?

Stanovnici Prahova svedočili su da su s obale čuli jauke dok je “Bamberg” – brod bolnica tonuo i da su Nemci tada potopili najteže ranjenike od 600 ranjenika, koliko ih je bilo na brodu. (dokumentarni film „Tajna Dunavskog vilenjaka”)

Na njima su nasukani i brojni propeleri i kormila brodova, koji su ih zakačili tokom plovidbe. Sedam potopljenih brodova su na samom plovnom putu i opasni su, naročito u vreme niskih vodostaja, kada i vire iz vode, a uspešan prolazak tim delom Dunava zavisi isključivo od umeća kapetana koji navodi posade.

Tri broda leže u zoni čekanja brodova na prevođenje.

– Na potopljenim brodovima još ima znatnih količina protivbrodskih mina i drugih neeksplodiranih ubojitih sredstva, koji su stalna opasnost za ljude i životnu sredinu. Opasnost povećava transport opasnih materija, kao što su tečna goriva, zbijeni gasovi, materije sklone samozapaljenju – objašnjava za Kurir Veljko Kovačević, pomoćnik ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Legenda o ruskom zlatu

I danas kruže legende o tome da su s brodovima potopljeni srebro, zlato i drugo blago koje su Nemci opljačkali od Rusa.
– Ako se neko obogatio u selu, kažu vadio je zlato – govorio je jedan Prahovljanin u dokumentarnom filmu “Tajna Dunavskog vilenjaka”, dok je drugi pričao da je s brodova uzeo marmeladu, med, konzerve i da su se meštani dobro opijali kad su našli brod pun flaša vermuta.

Potopljene brodove jede korozija, koja dovodi do curenja otrovnih materija, gradivnih supstanci ratne tehnike.

– Većina tih materija nije biorazgradiva i taloži se po dnu, zemljištu i u organizmima riba. Visokotoksična metil-živa akumulira se u lancu ishrane, pa izaziva poremećaje u nervnom sistemu i bubrezima – objasnio je Kovačević i dodao da korozija olupina može dovesti i do izlivanja ulja i nafte iz njihovih rezervoara.

Izvor: Kurir / Jelena S. Spasić
Foto: Veljko Kovačević 
  •   
  •   

Komentar

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *