Lažne, ali nasilne, pomorske bitke u starom Rimu

Lažne, ali nasilne, pomorske bitke u starom Rimu

Izvođene od strane nekoliko hiljada ljudi, lažne pomorske bitke oduševljavale su publiku u starom Rimu svojom velikom dramom i krvavim spektaklom.

Po povratku Julija Cezara iz bitke u kojoj je pobedio sledbenike svog velikog rivala Pompeja Velikog, narod Rima je priredio spektakl, koji se pamti do današnjih dana

Pišući skoro dva veka kasnije, rimski istoričar Dio Kasije opisuje kako je u prvih nekoliko dana svog trijumfa nedavno proglašeni diktator „krenuo kući s praktično celokupnim stanovništvom u pratnji, dok su mnogi slonovi nosili baklje“.

Pored uzbuđenja izazvanog izložbom žirafe – nazvane „kamleopard“, jer je podsećala na kamilu i leoparda – Rimljani su bili svedoci priprema za još jedan zapanjujući događaj, koji bi bio vrhunac svečanosti: pomorska bitka na veštačkom jezeru izgrađenom u kampu Martius i ispunjeno vodom iz obližnje reke Tiber.

Tamo su se dve flote bireme, trireme i kvadrireme sa 4.000 robova i 2.000 članova posade na brodu sukobile u punoj rekonstrukciji pomorske bitke.

Rimski istoričar Svetonije, pišući u prvom veku naše ere, zabeležio je prisustvo ljudi iz cele Italije. U blizini su postavljene tezge, a ulice su bile prepune prostitutki, lopova i prodavaca. Toliko ljudi je pokušalo da dođe, da su neki noć pre toga spavali na ulici da bi obezbedili dobra mesta. Ljudi su čak umirali u gužvi, uključujući i dva senatora. I sve to da bi videli zapanjujući spektakl poznat pod nazivom “naumachia” – nastalu od grčkog pojma za pomorsku bitku.

“Naumachia” se tako pridružila već postojećem načinu rimske zabave, poput borbe gladijatora (munus) i lova na egzotične životinje (venatio).

Ovi događaji privlačili su hiljade gledalaca iz svih društvenih slojeva. Ne samo da su poslužili za zabavu javnosti, oni su poslužili i kao demonstracija moći, i kao pokazatelj prevlasti Rima u inženjerstvu i snage njegove civilizacije.

Tokom njegovog vremena, Cezarova “naumachia” bila je verovatno najsloženiji događaj održan u starom Rimu. Pomorska bitka nije bila samo puka predstava besplatna za sve, već pažljivo montiran prikaz istorijske bitke između flota Tira i Egipta, dva tradicionalna neprijatelja Rima.

Kasnije će “naumachia” ponovo pokazati istorijske bitke između Atine i Perzije ili Rodosa i Sicilije.

Iako u formi pozorišta, ovi događaji nisu bili simulacije. Bile su to stvarne bitke, u kojima su nasilje, sakaćenje, krv i razaranje činili da ovaj jezivi spektakl bude verodostojan.

Učesnici – poznati kao naumachiarii – su bili ratni zarobljenici ili osuđenici koji su bili osuđeni na smrt, mada su mogli učestvovati i slobodni ljudi. Zabeleženo je da je pretor – visoki zvaničnik – učestvovao u Cezarovoj “naumachia“.

Obimno planiranje potrebno za inscenaciju događaja, objašnjava zašto je posle Cezara održano još samo desetak ovakvih predstava, jer je “naumachia” je bila veoma skupo zabava.

Organizatorima je bio potreban ne samo ogroman budžet već i odgovarajuća lokacija, a za pravljenje pozorišta, tribina i brodova bila im je potrebna armija veštih majstora i inženjera.

Takođe im je bio potreban tim za koreografiju akcije, i dovoljan broj učesnika da je ožive. Neke pomorske bitke su postavljene na prirodnim vodenim površinama.

40. godine p.n.e. dogodila se pomorska bitka u Mesinskom tesnacu (između Sicilije i Italije), po naređenju Seksta, Pompejevog mlađeg sina i neprijatelja Oktavijana (kasnije cara Avgusta). Ovom prilikom Sekst je izabrao da ponovo oživi nedavnu bitku: sopstvenu pomorsku pobedu nad Oktavijanom. Sektusov nastup je čak održan pred očima njegovog poraženog rivala kao proračunati gest prezira.

Otprilike vek kasnije car Klaudije je na jezeru Fucine u centralnoj Italiji priredio svoju lažnu morsku bitku – portret istorijske bitke između Sicilije i Rodosa.

Sto čamaca i čak 19.000 boraca (svi osuđenici) učestvovali su u toj predstavi, kako je zabeležio istoričar Tacit. Da bi ih primorali na borbu, na pontonima oko jezera bili su smešteni naoružani stražari. Tacit pripoveda da je, iako je ta lažna bitka bila „jedna od najkrvavijih, i da je bila osporavana od hrabrih građana slobodnog duha; nakon što je proteklo mnogo krvi, borci su izuzeti od pogubljenja.”


Pomorska čuda, delo ljudskih ruku

Prirodne vodne površine možda su bile jeftinije za upotrebu, ali nisu bila toliko pogodna za gledaoce. A pošto je prisustvo publike bila osnovna svrha ovih događaja, trebalo je stvoriti druga pozorišta. Pogled na ogromno, posebno iskopano jezero, opremljeno tribinama za gledaoce, postalo bi važan deo same predstave.

Pionirska “naumachia” Julija Cezara u kampu Martius održana je u velikom veštačkom jezeru koje je izpražnjeno odmah po završetku bitke, verovatno da bi se sprečio rizik od bolesti zbog stajaće vode.

U 2. godini p.n.e. Avgust je stvorio sopstveno veštačko jezero na desnoj obali reke Tiber da održi “naumachia” za proslavu inauguracije Hrama Marsa Ultora u Avgustovom forumu. Naumachia Augusti – termin “naumachia” tada se koristio za opisivanje samog vodenog tela kao i spektakla koji je tamo postavljen – postao je redovno korišćen za takve događaje u Rimu, bar do kraja prvog veka naše ere.

Umesto da iskopaju jezero, drugi carevi bi amfiteatre preplavili vodom. Prvi takv zabeleženi događaj bio je tokom vladavine Nerona, koji je organizovao vodenu bitku u amfiteatru od kamena i drveta koji je izgradio u Campus Martiusu 57. godine n.e.

Nekoliko godina kasnije, Neron je organizovao još jednu pomorsku predstavu u istom amfiteatru. Istoričari su zabeležili veliko divljenje neverovatnom brzinom kojom je lokalitet ne samo ispunjen, već i ispražnjen kako bi omogućili da se istog dana odvijaju lov na divlje životinje i igre gladijatora. Nekoliko meseci kasnije, struktura je izgorela do temelja tokom Velikog požara u Rimu.

Koloseum, najznamenitija građevina drevnog Rima, je navodno bio mesto nekoliko “naumachia“. U 80. godini nove ere, kao deo svoje posvećenosti, istoričari izveštavaju da je car Tit odlučio da održi dve “naumachia“: jednu na veštačkom jezeru koje je napravio Avgust, a drugu u samom Koloseumu.

Tokom njegove prve godine bilo je moguće poplaviti Koloseum vodom da brodovi plove (tuneli i ostave ispod poda, hipogej, izgrađeni su kasnije, za vreme vladavine Domicijana).

Izgrađen na prostoru koji je ostao iza veštačkog jezera, pored Domus Aurea (Zlatna kuća, nekadašnja Neronova palata), niski Koloseum je mogao biti poplavljen i isušen sa lakoćom, koristeći niz kanala i bazena.

Istorija pominje kasnije “naumachia“, poput one koju je Trajan održao da bi proslavio osvajanje Dacije (današnja Rumunija), teritorije sa obiljem mineralnih naslaga koja je obogatila Rimsko carstvo u jeku svog širenja.

Trajanova predstava se dogodila u bazenu u blizini vatikanskog brda, čiji su se ostaci nalazili u iskopavanjima iz 18. veka u blizini tvrđave Sant’Angelo.

Još jedna velika lažna pomorska bitka u Rimu zabeležena je 248. godine posle Hrista, kada je car Marcus Julius Philippus (ponekad poznat i kao Filip Arapin zbog svog sirijskog nasleđa) proslavio hiljadugodišnjicu osnivanja Rima.

Ovi džinovski spektakli brzo su pali u nemilost nakon Filipove “naumachia“, poslednjeg zabeleženog događaja te vrste u staro-rimsko doba, jer su sve veća slabost carstva i finansijske nevolje u trećem veku dovele do pada popularnosti ovakvih predstava.

Portal NA VODI

  •   
  •   

Komentar

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *