Kakvo je vreme na drugim planetama?

Kakvo je vreme na drugim planetama?

Često se žalimo na vreme, naročito otkako su ekstremne vremenske nepogode sve učestalije na Zemlji.

Ali kako bi izgledalo kada bismo proveli godišnji odmor boreći se protiv vetra brzine 8.000 km na čas ili protiv temperatura dovoljno visokih da tope olovo?

Znamo i razumemo kako vreme, bilo da je dobro ili loše, funkcioniše na našoj planeti. Ali tamo negde u dubinama svemira ume da bude mnogo napetije.


Paklena Venera

Počnimo u neposrednoj blizini, od naše komšinice Venere, najnegostoljubivijeg mesta u Sunčevom sistemu.

U suštini, Venera je apokaliptični pakao. Njena atmosfera je gusta i sastoji se uglavnom od ugljen-dioksida, usled čega je atmosferski pritisak na Veneri 90 puta veći nego na Zemlji.

Atmosfera zadržava veliku količinu Sunčevog zračenja, što znači da temperature na Veneri mogu da dostignu i 460 stepeni Celzijusove skale. Ako biste samo kročili na Veneru, bili biste smrskani i proključali biste u roku od nekoliko sekundi.

Ako vam to ne zvuči dovoljno bolno, kiša na Veneri sadrži veoma korozivnu sumpornu kiselinu, koja bi, kad bi dosegla površinu planete, izazvala teške opekotine na koži ili odelu nekog svemirskog putnika.

Ipak, usled izuzetno visokih temperatura, kiša ispari pre nego što stigne do tla.

Međutim, još je bizarnije to što na Veneri postoji „sneg“, iako se ne radi o vrsti snega koji bi bio podesan za grudvanje. Sačinjavaju ga bazaltni zaleđeni ostaci metala koji su isparili u Venerinoj atmosferi.


Nestabilni Neptun

Na suprotnom kraju Sunčevog sistema nalaze se gasoviti džinovi, Uran i Neptun.

Na Neptunu, najudaljenijoj planeti našeg sistema, oblaci su od smrznutog metana i tamo duvaju najjači vetrovi u Sunčevom sistemu.

Topografija planete je takva da je tlo uglavnom ravno, tako da ne postoji ništa što bi moglo da uspori ove metanske vetrove brže od zvuka, koji duvaju brzinama i do 2.400 km na čas.

Pored probijanja zvučnog zida, poseta Neptunu takođe bi uključivala i dijamantsku kišu, zahvaljujući kompresiji ugljenika u atmosferi.

Ipak, posetioce ne bi trebalo da brine da ći ih tresnuti kamen u padu, jer bi se pre toga već smrzli odmah po dolasku – prosečna temperatura iznosi -200 stepeni celzijusa.


Planete izvan Sunčevog sistema

Egzoplanete nalaze se izvan Sunčevog sistema i kruže oko drugih sunca.

Tom Lauden je istraživač na postdoktorskim studijama na Univerzitetu u Voriku u Velikoj Britaniji, a takođe je i neka vrsta intergalaktičkog meteorologa. Njegov posao je da saznaje kakvi su atmosferski uslovi na drugim planetama.

Specijalnost su mu egzoplanete, a posebno planeta sa harizmatičnim nazivom HD 189733b.

To je svet intenzivno plave boje, udaljen oko 63 svetlosne godine, a vreme na njemu je, u poređenju s drugim planetama, potencijalno najekstremnije.

Iako izgleda divno, vremenski uslovi na ovom svetu užasni su u kataklizmičkim razmerama.

Vetrovi na ovoj planeti duvaju brzinom od 8.000 km na čas (najjači zabeleženi vetrovi na Zemlji bili su tek nešto jači od 400 km na čas), a uz to je 20 puta bliža svom suncu nego što smo mi našem, pa je temperatura vazduha oko 1.600 stepeni celzijusa, tj. isto kao istopljena lava.

„Stene sa naše planete bi isparile u tečnost ili gas na ovoj egzoplaneti“, kaže Lauden. Takođe, kiša je od topljenog stakla. I pada postrance.


Da li postoji neko naseljivo mestu u svemiru?

Lauden smatra da planete slične veličine i mase kao Zemlja kruže oko manjih patuljastih zvezda tipa M, odnosno crvenih patuljaka.

To je najčešća vrsta zvezda u Mlečnom putu, ali se skrivaju u senci i previše su tamne da bi se videle golim okom sa Zemlje.

Međutim, sasvim je drugo pitanje da li su takve planete nastanjive.

Mnoge od ovih egzoplaneta su u takozvanoj „Zoni Zlatokose“, odnosno nisu ni preblizu ni predaleko od njihovog sunca. Nažalost, mnoge od njih su verovatno takođe „zaključane“ u sinhronu rotaciju u odnosu na svoju zvezdu.

To znači da su uvek istom stranom okrenute prema telu oko kog kruže – kao što je ista strana Meseca uvek okrenuta ka Zemlji.

Zbog toga je na jednoj strani planete trajna obdanica a na drugoj neprekidna noć.

„Kada pravimo kompjuterske modele, orkanski vetrovi duvaju sa dnevne na noćnu stranu“, kaže Lauden.

„To je posledica efekta sinhrone rotacije. Na jednoj strani planete postaje mnogo toplije nego na drugoj, a jaki vetrovi su posledica toga, sa ciljem da se prerasporedi toplota na planeti.“

„Sva voda u tečnom obliku na dnevnoj strani ispari u oblake, koje vetar nosi na noćnu stranu, a onda se tamo zalede i iz njih pada sneg. Tako da je jedna strana planete pustinja a druga je polarna.“

Ipak, Lauden dodaje da su to samo predviđanja na osnovu modela, dok drugi stručnjaci pristupaju sa više optimizma ideji života na egzoplanetama koje su zaključane u sinhronu rotaciju.

Dr Ingo Valdman, predavač na predmetu Ekstrasolarne planete na Univerzitetu u Kaliforniji, izjavio je za BBC da postojanje dovoljno guste atmosfere može da obezbedi takvu cirkulaciju vazduha između dnevne i noćne strane da se noćna strana ne zaledi potpuno.

Drugi modeli pokazuju da bi se voda koja isparava na najtoplijoj tački dnevne strane kondenzovala u oblake i stvorila trajnu oblačnost na toj strani.

Oblaci bi mogli da reflektuju dovoljno sunčevog zračenja nazad u svemir da bi se smanjila temperatura na planeti i da bi delovi dnevne strane postali naseljivi.

Dakle, sve dok ne nađemo uslove za naseljivanje izvan planete Zemlje, zaista je kod kuće najlepše.

Izvor: BBC & Danas
  •   
  •   

Komentar

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *