HUMANOST NA DELU: Čamcem do pacijenata

HUMANOST NA DELU: Čamcem do pacijenata

Da bi na vreme ukazao medicinsku pomoć pacijentima, za Gorana Borjanovića, lekara opšte prakse gradiškog Doma zdravlja, sada na specijalizaciji iz oblasti porodične medicine, nema prepreka.

On je pet godina angažovan u službi Hitne pomoći, a više puta nedeljno ordinira u ambulanti Orahova. U ovom naselju udaljenom tridesetak kilometara od Gradiške, gde većinom žive starci, Borjanović uživa veliko poverenje.

Osim stručnosti, stekao ga je izuzetnom posvećenošću pacijentima, ličnim žrtvovanjem da pomogne, da dođe u Orahovu i u vreme elementarnih nepogoda.

– Ovde su poplave česte, celo naselje skoro svake godine Sava odseče od sveta. Dešava se da po nekoliko dana u Orahovu, ni sa koje strane ne može da se dođe, a stanovništvu je potrebna pomoć, lekovi, terapije… To ne može da sačeka jer svaki trenutak, sat ili dan mogu odneti ljudski život a odlučna reakcija ga spasiti – objašnjava Borjanović, lekar porodične medicine uslove rada u Orahovi, gde se sada ponovo okišalo, i svoj odnos prema poslu i pacijentima.

Naročito dramtična iskustva za njega bila su tokom velikih poplava.

– U martu 2018. godine kao i više puta pre toga, Sava je na nekoliko mesta presekla put Gradiška – Kozarska Dubica. Veliko područje pretvoreno je u nepreglednu vodenu površinu dubine po nekoliko metara. Na dramatične pozive za pomoć iz Orahove, odlučio sam da krenem ali gumenim čamcem – opisuje Borjanović jedinstveno iskustvo iz svoje medcicinske prakse.

Privatna arhiva

– Meštani Orahove su ponudili da gumenim čamcem dođu do Vrbaške, odakle se dalje cestom nije moglo. Tu sam ih sačekao sa medicinskom sestrom Vinkom Vukobrat i apotekarkom Snježanom Golub koje su takođe rizikovale svoje živote, kao i ja, da bismo pomogli bolesnima. Naravno, niko od nas nije bio sretniji kada smo uspešno odradili posao. Saznanje da je osoba spasena zahvaljujući pravovremenoj intervenciji je za mene najveća nagrada – rekao je Borjanović objašnajvajući suštinu i svoje principe rada na terenu.

On kaže da je, osim automobila, čamac njegovo osnovno prevozno sredstvo u Orahovi jer tokom kišnog perioda ili većeg pljuska, mnoge kuće ili delovi naselja privremeno bivaju poplavljeni, do njih se može samo čamcima i u dubokim čizmama. Ovaj lekar i humanista iznosi i mnoga iskustva stečena radom u Službi hitne pomoći, gde je pravovremena intervencija od ključne važnosti.

Privatna arhiva

– To su dramtični događaji, saobraćajne nezgode, požari, utapanja, iznenadne traume, zatajenja srca, moždani udari… Sve to zahteva prisebnost, reakciju koja ne sme biti površna i loša. Emocije su uvek prisutne, njih je teško potisnuti ali one ne smeju biti u prvom planu jer dovode do panike i loših odluka – iznosi Borjanović suštinu svoga životnog opredelenja.

Sada je na specijalizaciji u Kliničkom centru Banjaluka ali osim ovih obaveza, ordinaciju u Orahovi nije napustio nego je i dalje veran pacijentima u tom mestu i susednim selima ispod Prosare.

Podrška porodice i muzika

Najveću podršku Goran Borjanović, kaže, ima od porodice, supruge Olge zaposlene u AMS RS te kćerki Aleksandre i Marije. Sa njima deli trenutke opuštanja, uz klavir i muziku. To je njegova velika ljubav jer je završio muzičku školu, odsek klavira a godinama je bio član popularnih muzičkih grupa, nastupao na velikim pozornicama.

– Pokojna tetka Dušanka davno mi je kupila klavir i beli mantil. Ona je u tome prepoznala moje dve ljubavi i kazala da ih sledim, da je to moj život. Zahvalan sam joj na tome – kaže Borjanović prelistavajući album crno-belih fotografija na kojima je sa Romanom Panić, Andrejem Pucarevićem, Mirkom Grubešićem, Milenko Pavlovićem i drugim pevačima i muzičarima.

Izvor: Srpskainfo
  •   
  •   

Komentar

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *