Dopremanje američkog tečnog gasa, brodovima, do Crne Gore je čista fikcija

Dopremanje američkog tečnog gasa, brodovima, do Crne Gore je čista fikcija

Turskim tokom još nisu potekle prve količine ruskog gasa preko Bugarske i Srbije, a Amerikanci nude Crnoj Gori pomoć, i to tako što bi joj brodovima dopremali i prodavali tečni prirodni gas. To je juče potvrdio američki podsekretar za fosilna goriva Stiven Vinberg, koji smatra da bi Crna Gora mogla da postane energetsko čvorište za distribuciju tečnog prirodnog gasa iz SAD, prenosi portal „Investitor”.

– Ta zemlje ima idealnu poziciju da prihvata tečni prirodni gas i predstavljala bi čvorište iz kojeg bi se ovaj energent transportovao u druge zemlje. Postavili bismo takozvane virtuelne cevovode, odnosno umesto da gradimo cevovode, koristimo kontejnere u kojima se skladišti tečni gas. Nakon dopremanja brodom prebacujemo kontejnere u kamione ili na voz i prevozimo ih i gde je potrebno. Možda ćemo vremenom i graditi cevovode – smatra Vinberg.

SAD su najveći proizvođač prirodnog gasa i trenutno ga izvoze u 40 zemalja. Godišnje proizvedu stotinu milijardi kubnih metara. Procenjuju da će narednih nekoliko godina SAD imati 164 milijarde kubika ovog gasa.

– Mnogo je mogućnosti za naše evropske saveznike da iskoriste ovaj gas, a koliko bi prirodnog gasa Amerika dopremala u Crnu Goru zavisilo bi od potražnje. U ovom regionu trenutno je prisutna Rusija, pa bi to uticalo na konkurentnost. I ne samo to. Kad god imate novi izvor energije, to stvara energetsku sigurnost, stabilnost i bezbednost – kaže Vinberg.

Isplati li se zaista SAD da brodovima doprema ovaj energent preko okeana do Crne Gore i da li bismo mi mogli da ga preuzimamo ili je ovde ponovo reč o američkim obećanjima, sve u pokušaju da se doskoči ruskom gasu?

 Ljubinko Savić iz Privredne komore Srbije objašnjava da su ove najave u domenu fikcije. Ovi probni baloni su posledica činjenice da je Crna Gora članica NATO-a.

– Ako se ozbiljno razmatra ova mogućnost mora da se zna da Crna Gora nema skoro nikakvu potrošnju gasa, a samo su ozbiljne količine koje bi se isporučivale u kontinuitetu isplative za ovu investiciju. Teško je zamisliti konvoje šlepera sa eksplozivnom smesom ugljen-vodonika koji prolaze preko crnogorskih gudura. Kolika bi to kolona kamiona bila? – pita se Savić.

S druge stane, taj gas u Crnoj Gori ne bi bio konkurentan ceni gasa koji stiže gasovodom, osim ako SAD nemaju nameru da Crnoj Gori poklone taj gas, što sigurno nije slučaj, kaže naš sagovornik.

– Ako već o nečem sličnom razmišljaju, realnije je da geološkim istraživanjima po dnu mora pronađu ozbiljnije zalihe ovog gasa. Nasuprot Crnoj Gori, u italijanskim vodama se eksploatišu nafta i gas. Druga bitna stvar je tržište, budući da je ova država mikrotržište. A nije realno ni planiranje snabdevanje drugih tržišta Srbije, Hrvatske, BiH – kaže.

Svedoci smo, objašnjava Savić, koliko se Hrvatska mučila s terminalom na Krku, gde se govorilo i o kapacitetima i ulaganjima SAD, a i dalje su neizvesne funkcionalnost i isplativost ovog projekta.

Imajući sve ovo u vidu, čini se da je ovde reč o čistom populizmu, jer je Americi ruski gas odavno „trn u oku” i pokušava na sve načine da smanji zavisnost od ruskog gasa.

Srećko Đukić, stručnjak za gasne prilike, smatra da ovaj predlog ipak ne treba olako odbacivati.

– Američka ideja nije neostvariva. Moguća je u određenoj perspektivi i pod prihvatljivim, konkurentnim cenama gasa. Ponuda je originalna i odražava tehničko tehnološke inovacije pred kojima se nalazimo i u sferi gasa. Da je u Srbiji potreban gas uverio se svako poslednjih meseci, budući da smo bili među zemljama s najvećim stepenom ekološkog zagađenja – kaže Đukić.

Upravo zbog toga, dodaje, gas sa svih strana je dobrodošao u Srbiju. Ističe da nikada nije isključivao mogućnost da gas stigne u našu zemlju preko Crne Gore, Albanije, Makedonije ili možda teritorije KiM.

– Treba imati na umu da Srbija nije pomorska zemlja i da je njen izbor kuda će pristizati gas načelno u rukama drugih. Međutim, američki predlog upečatljivo govori da se u Evropi, kao najvećem potrošaču gasa posle SAD, vodi pravi američko-ruski gasni rat, koji ne jenjava. Naprotiv, jer se gas nalazi u središtu geopolitičke strategije velikih sila, na čelu sa SAD – zaključuje Đukić.

Izvor: Politika
  •   
  •   

Komentar

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *