DA LI ĆE IZDRŽATI? Akademija inženjerskih nauka dala stručno mišljenje o ugroženosti savskog nasipa

DA LI ĆE IZDRŽATI? Akademija inženjerskih nauka dala stručno mišljenje o ugroženosti savskog nasipa

Odeljenje građevinskih nauka (OGN) Akademije inženjerskih nauka Srbije (AINS) je dalo stručno mišljenje o ugrožavanju savskog nasipa u zoni Novog Beograda, kao i o mogućnostima sanacije oštećanja koje su na nasipu nastale posle aktivnosti raznih nelegalnih graditelja. Stav radne grupe je razmotren i prihvaćen od strane OGN. Ove stavove je usvojilo i Predsedništvo AINS.

– Savski nasip, kojim se od velikih voda štiti Novi Beograd, već duže vreme, potpuno neomatano od strane nadležnih službi, ugrožavaju razne nelegalne i izuzetno opasne aktivnosti – navodi se u mišljenju.

Reč je o, kako piše oštećivanju nasipa nelegalnim iskopom rovova za postavljanje instalacija, ugrožavanju nasipa zloupotrebom saobraćaja i ugrožavanju zaštite od poplava građenjem ilegalnih poprečnih nasipa u koritu za velike vode reke Save.

– Kada je reč o oštećivanju nasipa nelegalnim iskopom rovova za postavljanje instalacija, sanacija podrazumeva radikalnu intervenciju – skidanje celog tog dela nasipa i njegovu ponovnu izgradnju, sloj po sloj, sa nabijanjem, po istim principima po kojima se gradi nov nasip – piše.
Tema razmatranja u dokumentu su nelagalne kuće za odmor (a njih je, kako se navodi, više od 300), koje su sagrađene na vodnom zemljištu i u zoni zaštite izvorišta Beogradskog vodovoda.

– Izgradnja nelegalnih objekata na vodnom zemljištu je aktivnost bez presedana, koja narušava ugled i autoritet države na planu vladavine prava, zaštite i održavanja vitalno važnih infrastrukturnih sistema (zaštita od poplava i snabdevanje naselja vodom) – piše u dokumentu.
Dodaje se da postoji i veoma bitan bezbednosni problem.


– Vlasnici nelegalno sagrađenih objekata zloupotrebljavaju savski nasip za pristup svojim kućama. Ne samo putničkim automobilima, već se nasip (dimenzionisan isključivo kao zaštitni objekat), zloupotrebljava za saobraćaj najtežih vozila, kojima se doprema materijal na gradilišta novih kuća.

U dokumentu se navodi i da građenje poprečnih objekata potpuno ometa tečenje u koritu za veliku vodu i drastično pogoršava režim prostiranja talasa velikih voda.

– Neki od tih poprečnih nasipa (ima ih već desetak) građeni da bi se stvorio pristup nelegalno sagrađenim kućama za odmor na vodnom zemljištu, u zoni zaštite izvorišta Beogradskog vodovoda, na najnepovoljniji način usmeravaju veliku vodu pravo na nasip, što je nepojmljivo sa gledišta svih principa regulacije reka i zaštite od poplava. Neshvatljivo je da se ta aktivnost odvijala vrlo dugo, a da nadležno JVP, zaduženo za bezbednost sistema zaštite od poplava, nije to sprečilo i nateralo divlje graditelje da uklone ovako opasne objekte – stoji u mišljenju.

Zbog napred navedenog, Odeljenje građevinskih nauka Akademije inženjerskih nauka Srbije smatra da prilikom obezbeđivanja zajma od Svetske banke treba obavezno u iznos zajma uključiti troškove za uklanjanje nelegalnih objekata i sanaciju lokacija gde su bilo kakvim nedozvoljenim aktivnostima stvoreni nebezbedni uslovi za funkciju nasipa.

– Ovaj zahtev ima svoje puno opravdanje imajući u vidu da opisane zloupotrebe savskog nasipa šalju vrlo lošu sliku o stepenu organizovanosti našeg društva i poštovanju baznog zakonodavstva- zaključeno je u dokumetu.

Izvor: eKapija
Foto: Blom / Microsoft Corporate
  •   
  •   

  • 26. 06. 2020. u 08:40
    Permalink

    Jedan od korektnih komentara , stranica ” Savski nasip” a sad vidim isti tekst na portalu Na Vodi je sigurno ispolitizovan do te mere da su na sviku napisanu rec komentari u takvoj mrznji da se covek uplasi

    Odgovori
  • 23. 06. 2020. u 09:44
    Permalink

    Poštovani,
    Neverovatno je sa kojom lakoćom se po raznim medijima objavljuju tekstovi ovakvog tipa sa neproverenim i najvećim delom neistinitim tvrdnjama.
    Pre dve nedelje smo kao Udruženje ljubitelja reke Save „Zelani raj“ dostavili na više adresa tekst pod nazivom „Anatomija savskog aktivizma“ koji niko nije hteo da objavi a niti da stupi sa nama u kontakt.
    U tekstu se govori i o ovoj grupi profesora koja je navodno, ne zna se po čijem nalogu, uradila „stručnu“ ekspertizu.
    Zašto se „ekspertiza“ ne objavi? Zašto se ne zna ko „akademike“ angažovao? Zašto se ne objave njihove reference iz oblasti zaštite od poplava i aktivnosti za vreme vanrednih situacija?
    Postoji „Generalni projekat zaštite beograda od velikih voda Dunava i Save“ Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ u kome se ovaj deo nasipa apostrofira kao apsolutno bezbedan. Projekat je urađen i objavljen po zahtevu JVP „Beogradvode“ u junu 2012.
    Grupa penzionisanih profesora iz samozvane Akademije inženjerskih nauka Srbije predvođena davno penzionisanim profesorom Bratislavom Đorđevićem je naprasno novembra 2017 počela da se bavi problematikom savskog nasipa od Bloka 45 pa do Ostružničkog mosta. Nije retka pojava da se penzionisani univerzitetski profesori angažuju po raznim političkim tribinama i pišu „stručne“ ekspertize na zadatu temu. Za takvo angažovanje oni dobijaju pristojne honorare kojima kompenzuju sve izgubljene privilegije. Biti aktivan u njihovim godinama svakako nije sramota ali formirati stručno mišljenje za tuđe političke ili aktivističke potrebe je nemoralno.
    U vašem tekstu se iznosi niz neistinitih tvrdnji. Potpuna je neistina da bilo ko kopa rovove i na taj način oštećuje nasip. Bilo je primera provlačenja vodovodnih cevi na Savskom keju za potrebe komercijalnih splavova ali ne na način kako se to ovde tvrdi a stavljati nas u taj kontekst je krajnje nekorektno.
    Na pomenutom potezu od Bloka 45 do Ostružničkog mosta su izgrađena tri pistupna puta a ne desetak kako se tvrdi u tekstu. Dva se nalaze na Jocinoj Adi i oba su izgrađena uz sve prethodno postavljene vodne uslove i uz vodnu saglasnost nadležnih. Jedan je napravljen o tošku i za potrebe vlasnika placeva na Jocinoj Adi a drugi za potrebe Vodovoda. Treći pristupni put (kod dalekovoda) je napravljen bez potrebne saglasnosti i zbog toga je uklonjen pre dve godine od strane Srbijavoda.
    Što se tiče nelegalnosti našeg boravka „Zakon o vodama“ je nizom svojih članova predvideo mogućnosti i načine korišćenja vodnog zemljišta. Da li je bilo zloupotreba i u kojoj meri trebalo bi da utvrde nadležni a ne penzionisani profesori. U svakom slučaju naše udruženje je uvek isticalo da je potrbno naći na zakonu zasnovano rešenje. Mi smo se u tom smislu i obraćali nadležnima sa predlozima za rešenje ali zbog prisutne politizacije problema to je gurano u stranu.
    Imamo saznanja da iza cele ove hajke stoji profesor ETF-a Aleksandra Smiljanić inače bivša ministarka telekomunikacija u vladi Vojislava Koštunice.
    Politički motivisana hajka se sprovodi u kontinuitetu od 2013 godine kada je pomenuta otkrila da sinovi tadašnjeg predsednika Tomislava Nikolića imaju objekat na ovom potezu. Iako neki od nas
    imaju objekte na ovom potezu preko 20 godina, penzionisani profesori se tada iako su bili radno aktivni nisu bavili tom problematikom pa čak ni 2006 godine kada je Sava dostigla rekordni nivo od 738 cm.
    Fascinantna je činjenica da za ovu grupu „akademika“ Sava ima samo jednu obalu. Desna obala za njih ne postoji. Oni kao da nikada nisu čuli za činjenicu da na Adi Ciganliji ima 20 reni bunara pored kojih egzistira nehigijensko naselje „Partizan“. Takođe ih ni najmanje ne brine činjenica da sve ostale aktivnosti sportske, rekreativne i ugostiteljske potencijalno predstavljaju mnogo veću ekološku opasnost nego sva dešavanja na levoj obali. Ne zabrinjava ih ni to da uzvodno od Ade Ciganlije postoji još 19 reni bunara pored kojih se nalaze identični privatni objekti kao oni na levoj obali ali i mnoštvo privrednih objekta kakvih nema na levoj obali. Sve ovo je još jedna potvrda njihovog licemerja.

    Odgovori

Komentar

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *