🎥 U Radmilovcu je napravljena replika naselja praistorijskog ribara

🎥 U Radmilovcu je napravljena replika naselja praistorijskog ribara

Dunav je reka koja je kroz istoriju imala veliki značaj za ljude koji su tu živeli i u nekom drugom vremenu. Na svoj način, i drevni čovek je nastojao da svoj život učini efikasnim i da živi u boljim uslovima. Za nekoga ko je živeo na ovim geografskim koordinatama, recimo u vreme mlađeg kamenog doba, Dunav je bio nešto kao širok i moćan autoput.

Putovanje kopnom u to vreme nije bilo nepoznato niti nemoguće, ali je probijanje kroz šume, planine i močvare zahtevalo poseban način organizovanja. Kako se nekada živelo pored Dunava, u pravom praistorijskom naselju možete videti u Radmilovcu. 

Beograd je dobio pravo naselje praistorijskog ribara. U okviru oglednog dobra Radmilovac centar za ribarstvo Poljoprivednog fakulteta sagradio je naselje kroz koje je predstavio nekoliko hiljada godina civilizacija, koje su se razvijale na obalama Dunava.

Na prostoru od nekih 140 kilometra od Vinče do Lepenskog vira, nastale su tri civilizacije Vinčanska, Starčevačka i Lepenski vir.

„Bila nam je želja u namera da kroz praistoriju, odnosno, kroz ovo naše naselje, predstavimo praistoriju od paleolita, preko mezolita do neolita. Prvi segment ovdašnjeg naselja je pećina. Posle kulture Lepenskog vira, segment koji čini naše naselje, koji je zastupljen, sa kulturom Starčevačkom, gde smo predstavili život čoveka tokom nekih hiljadu godina. Potom nastaje jedan zlatni period ljudskog života, a to je Vinčanska kultura“, ,kaže profesor ribarstva Zoran Marković, rukovodilac Centra za ribarstvo

Teško da će ikada sa stopostotnom sigurnošću buti poznato u kakvim kućama su živeli ljudi u Lepenskom viru dok se o Starčevačkoj i Vinčanskoj kulturi zna više, tvrde stručnjaci.

„Takve tri kulture koje su dale imena čitavim kulturama Evrope… Ne postoji takvih 140 kilometara, retko gde možda u svetu, dakle, zaista imamo čime da se dičimo“, kaže arhitekta Hristivoje Pavlović, autor kuća.

Naselje praistoriskog ribara čini desetak kuća koje nisu samo replike jer su napravljenje od materijala koji su bili dostupni i u to vreme, i u njima se može živeti u uslovima u kojima je živeo čovek tog doba.

„Nijedna od ovih kuća nije veštačka replika, to su istinske kuće. Doduše nešto su smanjenih dimenzija ali u njima može da se živi i to je nešto što se zove eksperimentalna arheologija. Dakle, provesti u svakoj od ovih kuća po mesec dana, pa tek onda, možemo da zaključujemo koliko smo mi to zaista u pravu u rekonstrukcijama“, dodao je Pavlović.

U naselje se ulazi kroz praistorijsku pećinu. Potom se nailazi na tri kuće Lepenskog vira, zatim tri kuće starčevačke kulture, do njih kuće poput onih u kojima su pre oko 7.000 godina živeli stanovnici Vinčanske kulture.

„To je zlatan period zato što je čovek imao visoki standard, živeo je u kućama koje liče na današnje, imao je sigurno stanovanje, živeo je od svog rada, nije bilo ekspolatacije tuđeg rada“, ispričao je Zoran Marković.

Praistorisko naselje ribara otvorila su deca koja su i načešći posetioci Malog Dunava. Naselje praistorijskog ribara samo je deo onoga što se može videti u ovoj oazi, koja se nalazi na samo 15 kilometra od centra Beograda.

Izvor: RTS  
  •   
  •   

Komentar

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *