🎥 Prvi put izmereni otkucaji srca plavog kita

🎥 Prvi put izmereni otkucaji srca plavog kita

Muški plavi kito na kratko se pojavio u kalifornijskom zalivu Monterei, a tim naučnika u čamcu na naduvavanje spretno mu je stavio bezopasnu spravicu na leđa koristeći laganu šipku. Dan kasnije, senzori su poslali monitoru naučne ekspedicije prve ikada zabeležene snimke brzine otkucaja srca divljeg kita.

Eskperiment koji je objavljen u naučnom časopisu krajem novemba, nudi do sada neviđen pogled kroz prozor ekstremnih kardio adaptacija najveće životinje na planeti. U snimku ispod možemo da vidimo da je hrabri istraživač imao samo nekoliko sekundi da iz truckajućeg gumenog čamca “taguje” plavog kita. Dejvid Kejd koji je to uspeo da uradi u snimku čak i podseća na Kvinta iz legendarnog filma “Ajkula” tokom ove operacije:

“Naša studija predstavlja veliki napredak u našoj veštini merenja vitalnog stepena (brzine otkucaja srca) u ekonomski i ekološki važnoj vrsti kao što je ugroženi plavi kit,“ rekao je glavni autor istraživanja Džeremi Goldbogen, docent za biologiju na Univerzitetu Stanford, u e-mail izjavi za VICE.

“Plavi kit je najveća životinja u istoriji sveta, i zato je već dugo fascinacija biologa. Kakav je život i puls tako velike životinje je bilo osnovno pitanje koje sebi postavljamo”. Otkucaji srca su mereni kitovima, ali nikada divljim, i to je bio pravi izazov. Ovi kitovi nisu trenirani da izlože gostu deo tela na kojem otkucaji srca mogu potpuno čisto da se snime, te je zadatak istraživača bio da pogode što preciznije mesto za merenje.

Iako je u prvom trenutku tag namešten na kitova leđa, on je nekim čudom skliznuo baš u pravu poziciju za merenje EKG-a.

EKG je snimljen 27. avgusta 2018, i pokazao je između ostalog da su otkucaji srca smanjeni na 4 do 8 u minuti prilikom dubokih zarona, što je mnogo manje od očekivanih 15 otkucaja u minuti. Ovi kitovi inače, kada su na površini imaju između 25 i 37 otkucaja srca u minuti.

Taj visoki broj otkucaja srca približava se gornjoj granici onoga što su naučnici predvideli da je moguće za ove okeanske divove što sugeriše da bi kardio limiti „mogli ograničiti evoluciju maksimalne veličine tela“ kod plavih kitova, kažu autori.

Drugim rečima, dok su ova ogromna srca pokretala neuporedivo evolucijsko uvećanje plavih kitova, ona su možda i ograničili svoj rast na sadašnju veličinu. Kitovi ne mogu fizički pumpati krv mnogo brže od stopa uočenih u novim snimcima EKG-a, navodi se u studiji, koja može objasniti zašto nikada nismo opazili životinje veće od plavih kitova.

Goldbogen i njegove kolege uspele su da snime 8,5 sati srčanih podataka plavog kita koji ima najmanje 15 godina starosti i težinu od 68 tona. Kit je tokom merenja imao nekoliko dubokih urona u morsko plavetnilo, od kojih je jedno trajalo 16.5 minuta do dubine od 184 metra. Tokom ovih urona, otkucaji srca su se smanjivali kako bi telo sačuvalo kiseonik i energiju.

“Plavi kitovi su zanimljivi jer imaju takvu energetski zahtevnu strategiju krmljenja, koja se naziva hranjenje bazama, pri čemu se ogromne količine vode i plena gutaju više puta tokom hranjivih urona, “rekao je Goldbogen.

Dok je kit imao kratkotrajno povišene otkucaje srca tokom ručka, otkucaji su zaista počeli da se pumpaju prekovremeno kada je ponovo izašao na površinu. Dok je kit disao vazduh nakon ronjenja, otkucaji njegovog srca su se povisili kako bi se osiguralo da će njegovo telo i tkiva biti efikasno reoksidovani. Što je dublji zaron, to je više otkucaja srca na površini, otkrio je tim.

Uspešno prikupljanje ovih podataka predstavlja veliki napredak u našoj sposobnosti da psihološke laboratorije izvedemo na otvoreno more, ocenjeno je još. Goldbogen i njegov tim planiraju da ista istraživanja nastave sada sa drugim vrstama divljih kitova koja rone još dublje od plavih kitova.

„Usredsredićemo naše napored u budućnosti na druge velike vrste kitova da vidimo da li pokazuju slične vrste dinamike otkucaja srca.“ rekao je Goldbogen.

Izvor: Vice US
  •   
  •   

Komentar

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *