🎥 Da li je Sredozemno more nekada bilo pustinja?

🎥 Da li je Sredozemno more nekada bilo pustinja?

Ispod tirkiznih voda Sredozemnog mora leži sloj soli debeo i do 3,2 km. Ovo je jedan od retkih tragova drevnog Mediteranskog mora koje je iščezlo pre nekoliko miliona godina.

Pojedini naučnici veruju da je čitavo more u jednom periodu, tokom davne prošlosti, u potpunosti isparilo i osušilo se kao pustinja Sahara na jugu.

Decenijama dugo istraživanje nije razotkrilo misteriju nestanka mora, niti bujice koja ga je povratila. Ponovno punjenje Sredozemnog mora koje se dogodilo pre skoro pet miliona godina možda je bila najveća poplava u istoriji naše planete.

Prema procenama, slapovi vode koji su ispunili korito iščezlog Sredozemnog mora su bili 500 puta veći od toka reke Amazon.

Danijel Garsija Kasteljanos sa “Haume Almera” Insituta za zemaljske nauke u Barseloni vodio je tim stručnjaka koji su pronašli sedimentne naslage nastale nakon kataklizmične poplave.

Da nje nije bilo, ne bi došlo ni do povezivanja sa Atlantskim okeanom, pa Sredozemno more kakvo nam je poznato danas ne bi postojalo.

Sredozemno more je žila kucavica kada je u pitanju cirkulacije vode na globalnom nivou. Njegova povezanost sa Atlantikom utiče na klimu i obrazac po kome nastaju oluje.

Kiše i reke nisu dovoljne da napoje Sredozemno more danas. Jedini pouzdani izvor vode je Atlantski okean, povezan Gibraltarskim moreuzom između Španije i Maroka.

Postoji verovatnoća da je pre nekoliko miliona godina pomeranje tektonskih ploča izazvalo podizanje zemljišta, čime je veza između Mediterana i Atlantika prekinuta. Pre oko 6 miliona godina, so u Sredozemnom moru počela je da se nagomilava, jer nije imala gde da ode. Soli je bilo u tolikoj količini, da bi svaki čovek na svetu imao dovoljno da napuni Veliku piramidu u Gizi.

Naučnici veruju da je more skoro u potpunosti iščezlo u to vreme. Između Atlantskog okeana i ispražnjenog korita mora je ležala samo tanka prevlaka, gde se danas nalazi Gibraltarski moreuz.

Pre blizu 5.3 miliona godina, ogromna poplava probila je prevlaku i ponovo povezala okean sa morem. Proboj vode verovatno je bio minimalan u početku, ali je potom usledila erozija zemljišta. Došlo je do nezaustavljivog događaja, kako objašnjava Garsija Kasteljanos.

Bujica je na svom vrhuncu punila korito silinom od 100 miliona kubnih metara po sekundi, prema nekim procenama, dopunivši more u roku od dve godine ili manje. Takav nalet vode raskopao je sedimentne naslage u iznosu od skoro 400 miliona olimpijskih bazena, izdubivši Gibraltarski moreuz i podmorski klanac. Ovaj kataklizmični događaj je izmenio čitavu oblast.


Sklapanje praistorijske slagalice

Geolozi pre 200 godina nisu ni verovali da je poplava ovakvih razmera moguća i tražili su dokaze za tako nešto u događajima sadašnjice. Ali, baš kao i asteroid koji je zbrisao dinosauruse sa lica Zemlje, i ove mega poplave se događaju retko. Naučnici su počeli da se bave geološkom istorijom Mediterana 1950-ih godina, postepeno ispitujući naslage sa dna mora.

Geolozi sa Univerziteta u Utrehtu, u Holandiji, smatraju da Mediteran nije bio pustinja, nego umanjeno more, čemu svedoče fosilni ostaci pronađeni u oblasti.

Istraživanje sedimentnih naslaga na dnu Sredozemnog mora se nastavlja uspomoć metode svojevrsnog geološkog ultrazvuka kojim se meri odjek morskog dna, a naučnici se nadaju da će sa novim saznanjima uspeti da upotpune trenutnu sliku ovog praistorijskog događaja.

Portal NA VODI

  •   
  •   

Komentar

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *